Анализа утакмице против Радничког из Ниша: Борбена Звезда тешко до бода

Раднички Ниш – Црвена звезда 1:1 

Стадион: Чаир
Гледалаца: 14.000
Судија: Миодраг Гогић
Стрелци: Хаџибулић 8 – Дауда 45+1.
Жути картони: Булатовић

Раднички: Кесић, Пауљевић, Булатовић, Живковић, Павловић, А. Јовановић, Коларевић, Ћулум (од 36. Пејчић). П. Јовановић (од 48. И. Јовановић), С. Стојановић (од 82. Миленковић), Хаџибулић.

Црвена звезда: Бајковић, Вешовић, Араухо, Крнета, Мијаиловић, Ковачевић, Милијаш, Печник (од 48. Ксалица), Нинковић (од 70. Гогић), Мрђа (од 83. Оњило) , Дауда.

Црвена звезда није успела ни на другом узастопном гостовању освојити три бода, па ће предстојећи „вечити дерби“ ући са четири бода зостатка. У 10. колу у Нишу Црвена звезда је одиграла пред 14.000 навијача на Чаиру нерешено са домаћим Радничким (1:1).

Раднички је повео у 8. минуту, да би Дауда поставио коначан резултат у 45. минуту утакмице. Треба напоменути да је Дауда у једну руку и трагичар јер је могао пред крај меча донети победу Звезди када се нашао сам „очи у очи“ са голманом Кесићем који је изишао као победник из овог дуела.

Црвена звезда је успела после два узастопна пораза у гостима да освоји бод, али не верујем да је било ко задовољан овим резултатом.

Колико играчи у црвено-белим дресовима су психички неприпремљени најбољи говори податак да голове на гостовањима примају у првих 10 минута утакмице. Тако је било и у сусрету са Радничким када је Хаџибулић на центаршут Пауљевића лако изишао на крај са лоше постављеним Крнетом и већ у 8. минуту довео свој тим у вођство. Као по старом обичају Црвена звезда након примљеног гола почиње срљати и без праве повезаности линија тешко долази до шансе. Тек пред финиш првог дела Дауда се нашао у две одличне шансе од којих је једну искористио. У првој шанси се нашао након грешке одбране домаћих, док му је у другој идеално асистирао Милош Нинковић тако да Звездином нападачу није било тешко одради „најслађи“ део посла.

Друго полувреме Звезда је отворила нешто боље, али и даље без праве повезаности већина акција је била безопасна. Тек пред крај утакмице када су у игру ушли Касалица и Оњило Звездин напад је постао опаснији и почеле су се ређати шансе. Прво је Касалица највио притисак ударцем са око 20 метара, да би се Дауда нашао сам на пет метара искоса испред голмана домаћих, али његов шут Кесић брани и шанса одлази у неповрат. На крају по ко зна који пут ове сезоне Звезда је оштећена након поништеног регуларног гола Гогића пред крај утакмице, када је досуђен офсајд којег није било. На крају Раднички Ниш – Црвена звезда 1:1.

Оно што највише упада и боли сваког Звездаша је чињеница да Црвена звезда нема игру, нема формацију и нема систем. Уз све то када додамо да је овај тим потпуно психолошки нестабилан онда ни не чуди што се можемо радовати боду који је остварен против, у овој сезони на домаћем терену, непобедивог Радничког из Ниша.

Утакмицу су обележиле грешке задње линије, везног реда па чак и нападача. Једина похвала би могла отићи на адресу читавог тима за труд, залагање и борбеност. По први пут су играчи Црвене звезде били борбени од првог до последњег минута и показали на који начин се носи Звездин дрес. Све остало је за заборав.

Задња линија је често испадала високо лоше процењујући ситуације, каснили су у дуеле баш као и код првог гола када је Крнета лоше проценио ситуацију и дозволио Хаџибулићу да рутински савлада Бајковића. Након те грешке често се догађало Звездином дефанзивцу да преслабо улази у дуеле и лоше стоји на терену. Араухо се у тој ситуацији доста добро снашао и своје грешке исправљао правовременим фауловима, али исто као и његов колега у одбрани често се лоше постављао и испадао из игре.

Оно што највише брине је игра Звездиног везног реда који би требао бити највећи ослонац. Без лажне скромности када би само прочитали састав од везног реда до напада противници би већ требали бити савладани. Али нажалост то није тако. Ковачевић, најсигурнији до сада почео је да ради кардиналне грешке које срећом нису биле кажњене, док су се Милијаш и Нинковић врло лоше кретали мада су са својим пасевима покушавали разиграти нападаче. Али у ситуацијама када се преда лопта и остане стајати тешко се од нападача може очекивати да заврши сам акцију против читаве одбране.

Напад ни ову утакмицу није заказао и све бољи Абиола Дауда почиње бити редовни стрелац, али и даље му недостаје онај прави голгетерски „нос“ да шансе као пред крај утакмице претвори у гол. Мада све похвале свим нападачима који су играли у Нишу за све одрађено. Кретњама, постављањем и на крају шансама показали су да за сада најбољи део тима.

Појединачан учинак играча:

Бајковић: Након примљеног гола већину утакмице је одрадио коректно. Дефинитивно у задњих пар кола најконстатнији играч нашег тима.

Вешовић: Без конкретног учинка у овој утакмици. За разлику од неких прошлих утакмица одиграо је коректно у дефанзивном делу, док у нападу је остао без правог учинка.

Крнета: Сигурно најлошија утакмица ове сезоне. Без самопуздања, са лошим кретњама на терену и још лошијим процењивањем ситуација одиграо је испод нивоа неких прошлих партија. Код гола Хаџибулића је изгубио предност код постављања и један је од највећих криваца за рани гол домаћих. Нажалост колико је био ван ритма најбоље говори податак да је Јован већину утакмице креирао игру и дугим лоптама тражио нападаче. Наравно та чињеница иде и „на душу“ везног реда којег у организовању напада често није било нигде. Све у свему, једно од лошијих Крнетиних издања.

Араухо: Не пуно бољи од колеге у одбрани, али са бољим приступим и чврстином. Успевао је да исправља своје грешке правовременим фауловима, али исто тако видљив је недостатак правих такмичарских утакмица.

Мијаиловић: Након што нас је навикао на одлична издања на почетку сезоне, све испод тога је испод просека игара које очекујемо од једног од најискунијих на терену. У одбрани је код гола Радничког закаснио блокирати Пауљевића, да би касније истог играча у потпуности затворио. У одбрамбеном делу прелазна оцена, док у нападачком његова игра је била испод сваког нивоа.

Ковачевић: Тркачки одличан и борбен, али почеле су му се догађати неке недопустиве грешке на средини терена. Како су те грешке постале учесталије, тако је самопуздање падало и све више се скривао иза играча док је одбрана водила игру. Грешке које је радио у задње две утакмице могле би бити скупо наплаћене у „вечитом дербију“, али верујем да ће се управо овај играч издићи изнад ситуације и бити један од најважнијих шрафова у утакмици која ће вероватно решити јесењи део првенства.

Милијаш: Подигао је форму, али и даље је то далеко од онога што очекујемо од Звездиног капитена. Игра без лопте код њега не постоји тако да га противнички играчи лако затварају код организовања игре и све је теже нападачима да сами решавају утакмице. Прекиди, проигравања и фудбалска интелигенција су нешто што Ненад Милијаш сигурно има и ако би поправио игру и кретњу без лопте сигурно би постао једна од „ноћних мора“ за све противниче одбране.

Нинковић: Превише се троши у дефанзивном делу и превише улази у непотребне дуеле, где је након једног таквог прерано завршио сусрет са 12 копчи на челу. Задатак Милоша Нинковића је да креира игру и да видимо што више проигравања као код изједначујућег гола Дауде. Види се напредак у физичкој спреми и то је оно што треба радовати. Надајмо се само да ће бити спреман за суботу и највећу светковину српског фудбала.

Печник: Све што је покушао и одиграо у овој утакмици било је погрешно. Потпуно ван ритма тешко је било очекивати већи учинак од оног што је пружио на овом тешком гостовању.

Мрђа: Добро се кретао, отварао простор и био констатна опасност по гол противника. Недостајало му је чврстине да прими лопту окренут леђима противнику и суделовање везног реда да би његов квалитет испливао на површину.

Дауда: Све боље кретње, тактичка писменост и повећана жеља довеле су до тога да постане најопаснији играч нашег тима. Још увијек премало користи свој одличан шут и у понеким ситуацијама је недовољно одлучан и ради тога често промашује шансе које нападач његовог калибра треба са лакоћом поспремити у мрежу. Евидентан је напредак у игри Звездиног нападача, а оно што највише може радовати је простор за напредак који има да буде далеко најбољи нападач лиге.

Још су играли:

Од 48.минута уместо Печника, Касалица: Покушавао је борбеношчу на десној страни да унесе живост у Звездину игру. али био је често далеко од гола противника. Више је помагао Вешовићу у одбрани и тако се трошио и није пружио оно што се очекивало од њега.

Од 70. минута уместо Нинковића, Гогић: Одиграо је добрих 20. минута и успео повезати везни ред и напад. Играч који доноси мирноћу. сигуран пас и додатну борбеност у везни ред. Био је и стрелац победоносног гола који му је поништен због наводног офсајда.

Од 83. минута уместо Мрђе, Оњило: Играч који је донео пред крај утакмице борбеност, примање лопте и повезао уз Гогића везни ред и напад. Један од најзаслужнијих за бољу игру нашег тима и шансе које су створене пред крај утакмице.

Тренер Славиша Стојановић: Највеће замерке тренеру иду на игру задње линије код које није толико проблем неуиграност, већ слобода да воде игру и „бунаре“ по жељи. Превише „бунарења“ и неорганизација доносе лошу игру где није чудо да се догађају кардиналне грешке којима се тренер нашег тима често чуди.

Тактичке формације нема јер чим се крене у озбиљнији напад или се треба одиграти постављена одбрана играчи нашег тима не знају ко шта игра и ко где треба да стоји. Најбољи показатељ тога је гол Радничког где везни ред не извршава притисак, Мијаиловић стоји „километрима далеко“ од Пауљевића, а Крнета стоји испред, па покрај и на крају иза Хаџибулића.

Игре без лопте нема и чека се увек потез појединца који би решио утакмицу, а то је на „врућим“ гостовањима практички немогуће.

Оно што је за сваку похвалу је физичка спрема које већ сада на високом нивоу, а борбеност и жеља су све више видљиви.

Задњу линију још увијек тражи, мада се млади Араухо наметнуо као најјача карика од свих играча који су до сада играли међу првом једанесторицом. Уз њега мање лошији од осталих је Крнета који сигурно има простора за напредак, док је Мартиновић без конкуренције играч „за крпање рупа“ код повреда и картона. Вешовић дефинитивно није довољно добар на позицији десног бека и требало би се што пре решити то горуће питање.

Везни ред је недоречен, слаб у кретању без лопте док тактички доста добро стоји на терену. Напад је коначно прорадио и тренутно је најбољи део тима.

Све у свему, далеко је Звезда од жељене игре, форме и самопуздања које треба красити један тим који има шампионске амбиције.

Надајмо се да ће црвено-бели успети доћи до тога и обрадовати све већ у „вечитом дербију“ који би био најава свега наведеног.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.