Најава: Рад – Црвена звезда (недеља, 13 часова, стадион Обилића на Врачару)

РАД

Фудбалски клуб Рад основан је 10.марта 1958.године, тако што је Грађевинско предузеће „РАД“ прихватило идеју и иницијативу машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у III разреду малог бањичког клуба ФК Развитак. Такво предузеће какво је било ГП „Рад“, могло је да преузме и неки тим знатно випег ранга такмичења, али као свој подухват прихватили су мањи клуб без већих аспирација у почетку. Од општине је добијен терен у центру Бањице, на коме је предузеће направило игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, а за економат су се користиле покретне кућице. Касније су изграђене свлачионице и ресторан. Тако је почео успешан живот клуба, који је почео од најнижег ранга такмичења. Рад је важан за Бањицу и околину. Када се стабилизовао, професионализовао и постао респектабилан прволигаш старе Југославије, Рад је српском фудбалу подарио јако велики број одличних фудбалера и репрезентативаца. Највећи успеси клуба су играње у квалификацијама за Куп Уефа и Европа Лигу. Први пут су испали од братског Олимпијакоса из Пиреја, у сезони 1989/90, а затим у сезони 2011/12 и од другог Олимпијакоса, из Волоса.

Рад је протеклих сезона играо битну улогу домаћем шампионату и наставио са традицијом школовања младих талената и давања одличних играча. Међутим, ове године нису ни налик клубу на који смо навикли. Талената има, али у клубу одавно ништа не штима. После сукоба са навијачима који је дуго тињао и после одлазака и оптужби од стране портпарола и директора клуба, главни финансијер Ранко Стојић је напустио Рад, а затим и комплетан управни одбор поднео оставке. Чедомир Ђоинчевић, познати тренер, је прихватио функцију директора, сада је на реду и да познати играчи Рада преузму руковођење клубом. У понедељак ће бити Скупштина клуба на којој ће бити одређен нови управни одброр. У првенству су лоше стартовали и лоше се држе. За викенд су славили у Крушевцу, против Напретка, уз доста среће и то им је био трећи тријумф у шампионату, довољно да последње месту препусте Доњем Срему. Постигли су свега 6 голова, а нанизали и седам пораза. После одласка тренера Марка Николића, који је летос преузео Војводину, клуб је водио Небојша Милошевић, а после његове оставке прошле недеље, екипу је у Крушевцу водио Слађан Николић, бивши играч клуба. Екипу предводе талентовани нападач, омладински првак Европе, изданак школе Црвене звезде и несуђено летошње појачање Урош Ђурђевић, затим још два омладинска првака Европе Андрија Луковић, стрелац победоносног гола у финалу против Француске и Никола Антић, затим дефанзивац Урош Витас и повратник из Белгије, Урош Делић.

ЦЗ Н  Р
Маракана :             24    22 1  1    56:15

Бањица   :              24    15  8  1    32:11

Укупно :                48    37  9  2    88:28

Ризнић за историју

Први првенствени дуел одигран је 22.новембра 1987. године на „Маракани“, непосредно након уласка Рада у елитни ранг. Црвена звезда је славила 2:0, головима Роберта Просинечког и аутоголом Вранеша. На Бањици први дуел је одигран 29.маја 1988.године и завршен је идентичним резултатом, 2:0. Роби Просинечки је још једном био стрелац, а овог пута придружио му се Бора Цветковић. Црвена звезда је наступила у саставу – Давидовић, Крџевић, Милојевић, Јурић, Кривокапић, Радовановић, Бинић, Лукић (Просинечки), Цветковић, Стојковић (Николић), Бинић.

Рад је први и једини пут славио на Бањици 11.септембра 1993.године, голом легендарног Зорана Ризнића. Генерација Рада предвођена Томиславом Манојловићем са клупе и Дринчићем, Ризнићем, Цицовићем, Шевом, Пашићем, Братићем, Глоговцем, Вигњевићем, Чампаром… на терену. Ако изузмемо дуел из првог кола, премијере сезоне 1988/89, када је регуларно меч завршен 0:0, а после бољег извођења једанаестераца Рад славио 4:3. Тада се по први пут ако би се утакмица завршила нерешеним исходом победник тражио после извођења пенала. Успешнији тим би добијао бод, поражени би остајао без бодова. Званично, иако су „Грађевинари“ били успешнији после пенала, утакмица је регистрована нерешеним резултатом.

Подледњи дуел на Бањици одигран је 14.новембра 2010. године. Црвена звезда је славила голом Милоша Трифуновића, а на клупи је био Александар Кристић.

Први гол за Црвену звезду против Рада постигао је Ненад Милијаш, 11.марта 2006.године, у победи од 1:0.

Најубедљивија победа Црвене звезде је 8:1, 20.маја 1995. године на „Маракани“. Стрелци су били небојша Крупниковић 3 пута, Дејан Стефановић два пута, док су се Дејан Рамбо Петковић, Дарко Ковачевић и Марко Перовић по једном уписали у стрелце.Стрелац за „Грађевинаре“ био је Зоран Ризнић. Зоран Ризнић је прву полусезону провео у Црвеној звезди, а затим се вратио у Рад.

Најрасположенији стрелац Црвене звезде у дуелима против Рада је Михајло Пјановић са седам голова. Роберт Просинечки, Дарко Панчев и Небојша Крупниковић постигли су  четири гола, а капитен Ненад Милијаш и Зоран Јовичић по три гола.

Велики број, заиста сјајних играча, репрезентативаца, је носио дрес оба клуба. Владимир Југовић, Славољуб Муслин, Павле Нинков, Влада Стошић, Лука Миливојевић, Немања Пејчиновић, Ненад Томовић, Филип Ђорђевић, Горан Буњевчевић, Јагош Вуковић, Бобан Бајковић, Марко Перовић, Зоран Ризнић, Славко Перовић, Андрија Калуђеровић, Далибор Шкорић, Милош Димитријевић, Александар Пантић, Михајло Петровић, Драган Мићић, Вујадин Савић… голман Бојан Исаиловић је прошао омладинску школу Црвене звезде а име направио и прославио на голу Рада. Урош Ђурђевић је дете Црвене звезде који име ствара у Раду, а прочуо се када је постигао гол на прошлом мечу на Бањици, затим је постао омладински првак Европе, бројне понуде су пљуштале за њега, а био је и несуђено летошње појачање Црвене звезде. Горан Чаушић, Милан Пршо и Андреј Мркела су, такође, међу многима изданци црвено-беле школе али су играли за Рад, без иједног сениорског меча у Црвеној звезди. Црвена звезда и Рад имају тесну сарадњу око играча, чему је допринео и бивши финансијер суперлигаша са бањице, Ранко Стојић. Играчи Рада би били преплаћивану углавном, а касније би Црвена звезда долазила у дуговање. На другу, на Бањицу, често су ишли млади играчи који на „Маракани“ никад нису добили прилику. Имена је много, а они су или пунили буџет Стојића и Рада или се враћани у Црвену звезду за велике цифре. Сам трансфер Луке Миливојевића је износио 600.000 евра + 40% од наредне продаје, али се касније неким договорима проценат смањивао. Лука Миливојевић је одличан играч, са феноменалним потенцијалом, али ако погледамо трансфер, не рачунајући плате – које иоанко није добио, испада 1.800,000 милиона евра.

*Марко Перовић старији, рођен 1972. године, који је осим Црвене звезде и Рада, наступао за Војводину, Наполи, Кремонезе, Витесе и Аустрију из Беча, између осталих.

United Force

Организована навијачка група Рада је позната као Јунајтед Форс. Пре свега, сматрају се за једну од најекстремнијих навијачких група у региону, али и  најлојалнијих. Настали су 1987. године, а њихова реторика је екстремно националистичка и ултрадесничарска. Њихова парола је „Бог на небу, Рад на земљи“. Експанзију су доживели деседесетих година, а 1994. године управо пред меч са Црвеном звездом су срушили циглану.

Врачар мења Бањицу

 Стадион на Врачару ће заменити Радов стадион за овај меч. Познато је да суперлигаш са Бањице мечеве против Црвене звезде, Партизана и Војводине који су оцењени као мечеви високог ризика игра на стадиону на Врачару, о коме смо већ писали. Укратко, ко нема где игра на Врачару.

Дом фудбалера Рада је стадион „Краљ Петар I“ или једноставно стадион на Бањици. Отворен је 13.августа 1977. године и капацитета је 6.000 места. Пре II светског рата служио је за војне параде и друге државне почасти Краљевине Југославије, а касније је изграђен постојећи стадион. Данас никако не изгледа краљевски, чак више тотално супротно. Сам комплекс око стадиона Рада, СЦ „ Бањица“/СЦ „Вождовац“ са базеном, халом, теретаном и другим садржајима, као и простор иза стадиона је велики потенцијал, али за сада, никоме занимљив. Базен на Бањици је у власништву ВК Партизан, стадион трули, а у хали играју разне селекције, међу којима и млађе категорије РК и ЖРК Црвена звезда.

 Потврда победе у дербију пред последњу паузу

 Црвена звезда мора да победи на Врачару јер у супротном победа у дербију, осим сатисфакције и престижа, нема значај. Предност црвено-белих може да буде у чињеници да поред самопоуздања после тријумфа над „Вечитим ривалом“, све мечеве до полусезоне и 7.децембра игра у Београду. Два на „Маракани“, један на Врачару, један на Карабурми. Пре тога, после дуела са Радом долазимо до последње паузе за ову полусезону.

Дарко Лазић неће наступити због црвеног картона, а Нејц Печник због жутих картона. Александар Ковачевић дефинитивно неће наступити на Врачару. Како је рекао тренер Стојановић на конференцији за медије пред „Вечити дерби“ Ковачевић био могао да паузира месец дана, а могао би и да се врати после паузе. Милош Нинковић и Филип Касалица су упитни. Нинковић после повреде главе у Нишу и 12 копчи због велике жеље је одиграо „вечити дерби“, али вероватно ће бити спреман за меч. Касалица није тренирао три дана и упитан је за дуел.

Рад – Црвена звезда, недеља 10.новембар 2013. 13:00h , Јелен Суперлига 12. коло 2013/2014, стадион : „ФК Обилић“, Београд

 Вест можете коментарисати и на нашем форуму.