Најава: Црвена звезда – Слобода

Улазимо у последњу фазу јесењег дела првенства. Три кола плус мечеви четврфинала ЛАВ Купа до паузе, које је више било него мечева. Шанса за Црвену звезду да после четири године презими на првом месту.

Црвена звезда је паузу искористила за нове пријатељске, припремне мечеве. Вукан Савићевић је наставио са добрим партијама и поново доносио победе и погађао. Додуше, оба пута са беле тачке. Прво је погодио против Спартака (1:1), а затим против прволигаша Долине донео преокрет за 2:1, претходно је стрелац био Оњило. Награду за показано и труд ће добити у виду места на клупи и поглед на репертоар и мајсторије фудбалског виртуоза и ведете какав је Марко Мирић. Мирић је оба меча почео као стартер, а добра страна ових провера је што су прилику добијали и они „прецртани“ попут Ахчина, Ђорђевића, Грујића. Стојановић је и експериментисао са Мијаиловићем на месту задњег везног, а Гогић се опробао у улози штопера после искључења Крнете у Падини. Међутим, потез који је обележио претходни период у Црвеној звезди је нагађање око прекомандовања Предрага Рајковића у омладински погон. Зар није логичније било да Рајковић остане у Јагодини на позајмици до краја сезоне и са пуном сезоном, искуснији за 30 утакмица у Суперлиги дође у Црвену звезду? Овако, Црвена звезда има два најбоља млада голмана у земљи и шире, а као да их нема – Рајковић, најталентованији млади голман Европе, ни на небу ни на земљи, а Кировски на позајмици у Земуну, истиче му уговор наредног лета. Јасно је да је Бајковић неприкосновен, али очигледно немају места да бране ни у Куп утакмицама, ни у пријатељским. После се чудимо када Шуљагић и Дмитровић изаберу друге средине.

Слобода

Слобода из Ужица основана је 1925.године. Иницијативом ужичких радника 1925.године основано је спортско друштво под именом Ужички раднички спортски клуб Слобода. Оснивачи су били Милош Марковић, који је две године раније основао Раднички из Ниша и Јосип Шибер. Иако формирано као друштво спортова, фудбал је одувек био приоритет. Прву званичну утакмицу Слобода је одиграла 24.јуна 1926.године против Младог Радника, а данашњег радничког, из Крагујевца, резултат је био 2:2. 1929.године клуб је учлањен у Југословенски ногометни савез и Радничку спортску заједницу. Финансијски разлози су утицали да клуб почетког четврте деценије прошлог века не учествује у званичним утакмицама, већ је углавном играо пријатељске утакмице. Идеје комунистичког покрета, који су и били оснивачи клуба, имале су упоришта и у Слободи, па полиција забрањује рад клуба. Као наследник убрзо се оснива УСК Грађански коме прилази и постојећи клуб „Ера“. 1938.године следи нова забрана рада, а годину дана касније клуб се обнавља под именом „Будућност“, али то име није заживело јер је уследио рат. У окупираној земљи клуб није деловао, а многи фудбалери учествују у одбрани земље. Из рата се велики број њих није вратио. 5.маја 1945.године обнавља се рад клуба. Већ следеће године, Слобода постаје првак округа а следе сезоне у првенству Србије. Реорганизацијом такмичења је сврстана у Крагујевачки подсавез. До 1947. године своје мечеве игра у Крчагову, а затим прелази на нови стадион на Беглуку, где под лампионима игра прву ноћну утакмицу са београдским Металцем. О самом стадиону ћемо више пред крај сезоне када будемо причали о мечу у Ужицу. Уследиле су године у Другој савезној лиги СФР Југославије, затим СР Југославије. Пласман у Прву лигу СР Југославије 1996.године, после заузетог четвртог места у Првој Б лиги, је био кратког даха јер су одмах заузели последње место. Клуб је почетком новог миленијума запао у озбиљне проблеме и дуги период проводио у трећем рангу такмичења. 2010.године Слобода се фузионише са Севојном које изборило пласман у Суперлигу Србије, а годину дана раније избацило Црвену звезду у полуфиналу Купа и обезбедило визу у квалификацијама за Лигу Европе. Након пар безуспешних сезона да се домогне Суперлиге, под покровитељством града, покренута је иницијатива о спајању два клуба. 24.јуна 2010.године на одвојеним скупштинама оба клуба донета је одлука о припајању оба и стварању једног клуба – Слобода Поинт Севојно. Све то да би се град Ужице вратило на фудбалску мапу. 13.октобра 2011. године Слобода је вратила своје име, Слобода Ужице.

И вратило се Ужице, вратила се и Слобода на велика врата. Прво на шестој позицији, па две године узастопно на 5.месту што је највећи успех у историји клуба, уз полуфинале ЛАВ Купа. Али, поносни су на прошлу сезону јер су остварили прву победу на „Маракани“ у историји клуба, славили су на „Чаиру“ први пут, славили су у Ужицу против рада после 30 године и после 50 година славили су на „Чика Дачи“ против Радничког. Љубиша Стаменковић „Пискавац“ је против Јавора у октобру забележио стоти меч на клупи Слободе, што је прави раритет, и постао први тренер коме је то пошло за руком у Суперлиги. Управо је Стаменковић у уторак, у Ужицу, био селектор новинарске селекције која је била противник А репрезентацији Србије, на ревијалном мечу.

Слобода се тренутно налази на 13.месту са 13 бодова, колико имају и Напредак, Вождовац и Јавор и дели их 3 бода од зоне испадања. Обзиром на игре у претходним сезонама, Слобода је неочекивано лоше кренула у текућој сезони. Замах су ухватили тек у недавним сусретима, али и даље их одликује жеља за надигравањем и гол више. Јако су незгодни у контранападима и играју брзо, лопта се брзо преноси на противничку половину. Многи тренери су прогласили игре Ужичана за најбоље и најлепше у домаћем шпампионату. Највећа звезда тима Бразилац Тијаго Галвао предводи екипу и овој сезони, иако је било наговештаја да би могао да појача и Црвену звезду. Капитен Василић, Пурић, Пејовић, Ловрић, Пилиповић и голман Ранковић су остали под Беглуком, а екипу појачали Жеравица (ОФК Београд), Долмагић (Земун), Бабић (Партизан) и два Јапанца који су пристигли из Летоније, везиста Огуно Шохеи и нападач Кеисуке Огава. Проблем је настао одласком искусног нападача, интеранционалца, Ранђеловића, који је и са 36 година прошле сезоне био други стрелац шампионата са 18 голова. Неефикасност је највећи проблем Ужичана, који су постигли само 10 голова у досадашњем току сезоне. Европа им је измакла у два наврата, једном због лошије гол разлике, а имају прилику да победом у Ужицу над ОФК Београдом у четвртфиналу ЛАВ Купа понове највећи успех у историји, пласманом у полуфинале, дођу на корак од историјског пласмана у Европу и реванширају се „Романтичарима“ за пораз у првенству, управо на Беглуку.

Поређења ради 18 голова ниједан нападач Црвене звезде није постигао у домаћем првенству после Марка Пантелића (21) у сезони 2004/05. Никола Жигић је постигао 19 голова, сезону раније. Душан Ђокић је постигао 19 голова, али 11 у дресу Вождовца у сезону 2005/06. Последњи играч који је постигао 18 голова у првенству за Црвену звезду је капитен Ненад Милијаш – 2008/09, када је први стрелац био Сенегалац Ламин Диара (19). А онда су редом најефикаснији нападачи у шампионату у дресу Црвене звезде били Дејан Лекић 12 голова, Андрија Калуђеровић 13, Мендеш Каду 11, Огњен Мудрински 11. Дауда тренутно има 6 голова, а Мрђа 5 на свом конту.

ЦЗ Н С

Београд :    4 3 0 1      8:3

Ужице :      5 4 1 0     12:3

Укупно :    9 7 1 1    20:6

• Урачунати само мечеви против Слободе. Под именом Слобода Поинт Севојно своје мечеве играли су на стадиону у Лучанима

Ранђеловић уписан златним словима

Први међусобни дуел одигран је у Ужицу, 19.фебруара 1967. године у 1/16 финала Купа Маршала Тита. Тада је Црвена звезда први пут гостовала у Ужицу и славила, после продужетка, са 2:1 головима Драгана Џајића и Јована Кулета Аћимовића. 14.000 гледалаца је пратило дуел, највише икад у Ужицу. У Београду, на „Маракани“, први меч одигран је у сезони 1995/96, друга половина. 17.фебруара 1996. године голом Небојше Крупниковића из једанаестерца, Црвена звезда је победила 1:0.

Слобода је на „Маракани“ први пут славила 22.маја 2013. године, 2:1. Двоструки стрелац за Ужичане био је искусни и проверени голгетер Предраг Ранђеловић, који је тако записан златним словима у историји Слободе. Стрелац за Црвену звезду био је Огњен Мудрински. Оба стрелца више не наступају за своје клубове. Мудрински брани боје Гројтер фирта, а Ранђеловић предводи Колубару. То је и послдњи дуел одигран на „Маракани“, а у тој утакмици клубови су заменили улоге. Црвена звезда је изгледала као Слобода, а Слобода као Црвена звезда.

Најубедљивија победа Црвене звезде у међусобним дуелима је 5:1, 20.априла 2011.године. Утакмица пред одлучујући дерби за титулу, од којег све много очекивало, а Црвена звезда у петој брзини после доласка Роберта Просинечког и игра заиста сјајно. Стрелци су били Урош Ћосић, Дарко Лазовић, Андрија Калуђеровић, Борха и Евандро, док је за Слободу погодио Лазић. Слобода је у првом полувремену била бољи противник, а онда је Дарко Лазовић упалио Звездине моторе и одиграо сјајан меч. Постигао је прелеп погодак и забележио асистенцију, као и Колумбијац Борха, а црвено-бели пружили једну од најбољих партија у дужем периоду и забележили осму узастопну победу, осму победу из осам утакмица, уз гол разлику 32:3.

У дресу Црвене звезде најрасположенији против Слободе је Огњен Мудрински са три гола. По два су постигли Небојша Крупниковић, Зоран Јовичић, Андрија Калуђеровић и Борха.

Црвена звезда и Слобода су повезани са многим заједничким играчима. Довољно је поменути Немања Видић, рођени Ужичанин, који је поникао у школи Слободе, а легенда је Црвене звезде, Манчестер Јунајтеда и светског фудбала. Затим, Србољуб Стаменковић који је такође поникао у школи Слободе, рођен у Ужицу, а носио дрес Црвене звезде. Оба дреса носили су Мирослав Павловић Павика, Петар Кривокућа, Никола Максимовић, Зоран Његуш, Милан Живадиновић, Милован Ђорић, Иван Вукомановић, Владимир Матијашевић… Филип Касалица је данас узданица Црвене звезде, а прославио се головима у дресу матичног клуба из родног града, а осим њега дрес Црвене звезде носи и Омега Робертс, бивши штопер Слободе. Милован Рајевац је носио дрес оба клуба и био тренер оба клуба. Црвену звезду је водио на само једној утакмици – против ОФК Београда 2004. године, био је помоћник Љупка Петровића. А тренер Слободе био је 1996.године када су Ужичани први пут играли у Првој А лиги. Зоран Његуш је био капитен Црвене звезде, а играч и тренер Слободе. Још један рођени Ужичанин је члан омладинске школе Црвене звезде, летос је био на припремама са првим тимом, а затим је прослеђен на позајмицу у Смедерево. У питању је штопер Марко Маринковић.

Зашто Мирић испред Савићевића?

Надамо се да тишина неће омести пулене Славише Стојановића, који је и на Врачару наставио са скандалозним потезима. Марко Мирић, пре свега, својим понашањем на мечу против Рада заслужује аутоматску исписницу и карту у једном правцу. Срамотно „шећкање“, „трчкарање“ и избегавање измене, коју је на очиглед свих присутних извршио Никола Мијаиловић, а не тренер Стојановић. Мијаиловић је показао клупи и тренеру шта треба да уради коначно. Мирић се неколико пута бацао на траву, није имао снаге за 10 минута, о учинку не можемо да причамо јер га није ни било, а Црвена звезда је од првог минута играла са играчем мање. Осрамотио је клуб и сваког навијача Црвене звезде. Црвена звезда је прошла и доживела свашта у претходним годинама, али овако понижавање од стране било ког играча… Да није било Николе Мијаиловића били би приморани да сиђемо на терен и да га изнесемо јер је било исувише непријатно гледати шта ради Мирић, популарни „Суботички Роналдо“, на терену и колико му се допушта. Поред такве ведете каква је Марко Мирић, за кога нема места на јужној трибини „Маракане“ а камоли трави, Вукан Савићевић мора да моли за шансу. Николи Мијаиловићу смо захвални због одличних партија и због тога што је на Врачару био и тренер и као и до сада уз капитена Милијаша, Нинковића, Бајковића… донео нову победу. Уколико, а искрено се надамо да тренер Стојановић мало држи до себе и професије, Марко Мирић буде стартер на мечу против Слободе бојимо се и да ће столице напустити стадион, иако гледалаца неће бити осим медија.

Победа за празне трибине

Утакмица између Црвене звезде и Слободе игра се пред празним трибинама „Маракане“ због одлуке којом је дисциплинска комисија ФСС због нереда на „Вечитом дербију“ казнила Црвену звезду, уз 50.000 евра. „Вечити ривал“ је кажњен са две утакмице пред празним трибинама и 100.000 евра. Очигледно је да ФСС подржава дешавања и догађаје попут оних на последњем „Вечитом дербију“, ако погледамо висину и јачину казни.

Црвена звезда је имала шест играча који су имали обавезе према националним селекцијама –Бобан Бајковић (Новинарска селекција), Марко Петковић и Лука Милуновић (млада репрезентација Србије), Предраг Рајковић (Србија U19), Марко Вешовић (Црна Гора) и Нејц Печник (Словенија).

У тим се после одрађене суспензије због жутих картона враћа Нејц Печник. Проблема са повредама и суспензија има доста. Дарко Лазић ће паузирати још један меч због казне од два меча суспензије због црвеног картона на „Вечитом дербију“. Александар Ковачевић је ван строја због повреде колена, а ван строја је и Новак Мартиновић, који је оперисан крајем прошле недеље и за њих двојицу је полусезона завршена. Марко Вешовић је добио ударац на утакмици против Луксембурга због чега је замењен, па неће бити у конкуренцији за тим. Неизвестан је и Филип Касалица, којије пропустио и дуел против Рада на Врачару, као и меч репрезентације Црне Горе против Луксембурга. Ако додамо повреде Дарка Лазовића и Ђорђа Ракића долазимо до броја од 7 играча.

Очекује се да Црвена звезда наступи у саставу – Бајковић, Петковић, Крнета, Араухо, Мијаиловић, Гогић, Милијаш, Нинковић, Печник, Дауда, Мрђа.

Победом против Ужичана Црвена звезда би преноћила на челу табеле, а уколико Вождовац остане непоражен у дуелу против „Вечитог ривала“ у недељу, Црвена звезда ће меч против ОФК Београда наредне недеље дочекати као лидер. Црвена звезда је везала три победе за редом, без примљеног гола. Придодати још четири победе значило би много и показало да ова екипа вреди, после свих турбуленција.

Црвена звезда – Слобода, субота 23.новембар 2013. 17h , Јелен Суперлига 13. коло 2013/2014, стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.