Звездин акциони план: Пожар гаси кредит од 17,7 милиона

После Скупштине ФК Црвена звезда у недељу када су једногласно изабрани нови челници, медији пишу о плану опоравка. Ако плана уопште и има, сазнаћемо у наредном периоду, а Новости пишу о једном од могућих сценарија. Текст вам преносимо у целости.

Кредит од 17,7 милиона евра на пет година (грејс период отплате од годину дана), нови спонзорски уговор са „Гаспромом“, репрограм дуга, домаћинско пословање и форсирање, па продаја играча из сопствене школе – акциони је план којим Црвена звезда намерава да изађе из дужничке кризе од 52.003.519 евра и почне нормалније да функционише. Нови председник, Светозар Мијаиловић, на недељној Скупштини изнео је само основне смернице плана, а „Новости“ представљају и најважније детаље. Новац би био узет на основу најављеног спонзорства „Гаспрома“ од 22,5 милиона евра за пет година што би омогућило лиценцу и репрограм дуговања.

За УЕФА лиценцу Црвена звезда до 31. марта 2015. године мора да измири у најгорем случају свих 11,8 милиона евра дуга и то планира да учини из кредита од 17,7 милиона евра, који би узела од банке чији је коминтент „Гаспром“. Кредит би се добио на основу најављеног новог уговора са генералним спонзором укупне вредности за пет година 22,5 милиона евра (4,5 милиона годишње), наводи се у клупском плану.

Остатак новца из кредита био би искоришћен превасходно за салдирање рачуна који је блокиран на 1,8 милиона евра, као и за репрограм дела дуговања према банкама (19,38 милиона евра), према менаџерима и зајмодавцима (13,4) и осталих обавеза према играчима, Радној заједници, порезима… (7,42). Сваки дуг је јасно наведен као и план његове отплате.

Други део плана финансијске стабилизације односи се на склапање других спонзорских уговора. Клуб у перспективи планира да уђе у стратешка партнерства са заинтересованим компанијама и инвестиционим фондовима, уз јасно прецизирање права и обавеза, као и уз интерес будућих инвеститора у потенцијалној заради. Организациони и финансијски део плана требало би да стабилизује и спортски селектор. Буџет који ове сезоне износи око шест милиона евра, према плану увећавао би се наредних година и досегао би 2019/2020. тих 13-14 милиона евра. Подмлађивање тима ове године требало би већ наредне да пројектује освајање титуле, мада се ни после јесењих минус шест на „Маракани“ нико тога не одриче. Пласман у групну фазу Лиге Европе и Лиге шампиона су лепе жеље петогодишњег плана, али и тенденција настојања да се цена играчима увећа неколико пута.

– Рајковић, Јовић, Грујић, Ристић и Јовановић неће отићи за мање од два милиона евра појединачно – поновио је више пута генерални директор Звездан Терзић.

Спортски успеси неминовно поспешују зараду од продаје играча, што би Црвену звезду довело пре до спаса. Уколико акциони план успе, без зарада од продаја играча, дуг Црвене звезде би требало да се смањи са 52 на 37 милиона евра за пет година.

МУКЕ ДО ЛИЦЕНЦЕ

ЦРВЕНА звезда у најгорем сценарију до 31. марта наредне године мора да исплати 11.804.876 евра како би добила УЕФА лиценцу. Од тога је немогуће одложити: дуг бившим играчима и тренерима – 3.700.844 и порезе 340.000 евра. Могућа су делимична одлагања рокова: играчима и тренерима у клубу за дуг до 31. 12. 2014. – 886.248, дуг из претходног периода играчима и тренерима у клубу – 1.558.488, запосленима – 1.099.650 и обештећења клубовима – 4.219.646.

АКЦИОНИ ПЛАН
2015/2016.
приход 15,467
расход 9,545
кредит 4,445
репрограм 1,768

2016/2017.
приход 24,852
расход 13,427
нови кредит 4,454
репрограм 2,798

2017/2018.
приход 18,325
расход 10,055
нови кредит 4,454
репрограм 4,291

2018/2019.
приход 17,933
расход 10,152
нови кредит 4,454
репрограм 4,262

2019/2020.
приход 26,689
расход 13,729
нови кредит 4,454
репрограм 4,233
* Суме су у милионима евра.

НАЈВИШЕ ПОТРАЖУЈЕ „АГРОБАНКА“

Дуг Звезде према банкама износи 19,38 милиона евра. Од тога највише потражује „Агробанка“ 8,15 милиона, затим „Марфин полулар банк“ 5,63, „Поштанска штедионица“ 3,26, „Универзал“ 390.000, (банке којима управљају државни органи), „Банка интеза“ 700.000, „Ерсте банка јемство“ 700.000, „Еуробанк ЕФГ“ 290.000 и „Марфин Београд“ 260.000 евра.