Стефановић: „Ствара се база за будућност“

Иако је прелазни рок још увек у току, све је мање дешавања у ФК око трансфера. У првом плану су сада припреме играча и уигравање екипе, док је прича око трансфера мање више завршена или сведена на минимум. Ђорђе Стефановић у разговору за „MOZZART Sport“, говорио је о многим темама, а интервју преносимо у целости.

Опште је мишљење у јавности да је Црвена звезда одрадила један од најбољих прелазних рокова у последњих неколико година, будући да су играчи са списка Роберта Просинечког парафирали уговоре много пре прозивке. Мислите ли да сте тиме бар делимично умирили звездашку јавност?

„Имали смо стриктну поделу посла, Управни одбор био је јединствен у ставу да тренер Просинечки састави екипу и одговара за њене резултате. Максимално смо испоштовали његове жеље. Морали смо брзо да реагујемо јер је наш план био да играчи на време знају где ће наставити каријеру, односно да се психофизички припреме за долазак у клуб као што је Црвена звезда. Друга ствар је такође веома битна: што пре реагујеш, вероватноћа да цена играча на тржишту порасте је мања. Пошто смо радили с ограниченим и стриктним буџетом, морали смо да будемо први, како бисмо остварили све оно што смо желели“

Да ли то значи да сте научили нешто из ранијих грешака, конкретно из летњег прелазног рока. Тада се много одуговлачило, помињала се могућност да у Црвену звезду дођу играчи попут Кембела иРикија Алвареза, а од тога није било ништа…

„Мислим да је ово формула по којој треба одрађивати прелазни рок, али не бих волео да правим поређења из простог разлога што ниједан прелазни рок није исти. То је пијаца, тржиште… И прошлог лета смо урадили оно што смо у том тренутку могли, мада ми се и сада дешава да сваког јутра отворим новине и видим ко све долази у Црвену звезду, иако нисмо разговарали ни с тим играчем, нити с његовим менаџером. Свесни смо да је Звезда магнет, да продаје новине и интересује сваког становника Србије, али када смо одрадили прелазни рок, јасно смо ставили до знања да је то – то! Јасно, реаговаћемо само у случају одлазака или ако се укаже нека повољна прилика“.

Можете ли да гарантујете да ће Звезда с овим појачањима играти знатно боље и макар освојити Куп Србије?

„Игра тих момака на терену ће показати да ли смо били у праву. То је једини исправан суд. Добро је што су навијачи задовољни, али после овог што смо урадили, не бих потенцирао ниједног појединца. Себе најмање…“.

Ганац Натанијел Асамоа је једини странац који ће ове зиме задужити Звездину опрему. Да ли се може рећи да ће Звезда и у будућности куповати најбоље младе играче из Србије и промовисати своје производе?

„Звезди ће увек бити потребна допунска селекција из Србије или два-три странца. Имали смо велику рупу, јер су се играчи из генерације 1991. и 1992. расули по свету, морали смо да крпимо то довођењем момака из других средина. И зато смо урадили ствари које су неопходне у модерном фудбалу, поготово за пословање клуба чија је интенција живљење од производње играча. Оживели смо неколико генерација у омладинској школи, резултати су бољи, па смо почели да добијамо играче за први тим, што није био случај до 2009. године јер су тада многи момци који су могли да служе као понос и дика отишли из клуба“.

Хоће ли Звезда у догледно време имати тим састављен углавном од играча из омладинске школе?

„Продукција засад није толика да би се постигао европски ниво. Сад, када стасавају ‘93, ‘94. и ‘95. годиште, јавља се могућност природне селекције. Ми смо свесни тога. Читао сам књигу ‘Мојих 25 година у Манчестер јунајтеду’ Алекса Фергусона који има терорију да никада није почео утакмицу без шесторице играча из школе. Зато је важан систем, као што мислим да смо ми с Б тимом у Сопоту направили погодак. Ти играчи нису сазрели за први тим, а боље да их не шаљемо на каљење јер они тамо, у клубовима у које оду, нису приоритет. У Сопоту нема резултатског терета, а момци имају могућност да играју у систему који је ‘на снази’ у првом тиму. Сада су нам се ‘десили’ Крнета и Ђуричковић, на лето ће у први тим бити прекомандована још двојица. То је наш велики успех јер се ствара база Звездиних играча“.

Чини се да све то споро иде јер ће Партизан продати Лазара Марковића за десетак милиона евра, а навијачима Црвене зве-зде посебно боде очи податак да су црно-бели на последњем дербију имали деветорицу играча из омладинске школе…

„Људи, ја хоћу да гледам само своју кућу! Нормално је да они имају више својих играча у првом тиму јер су рад на Телеоптику почели пре 10 или 12 година. Постоји систем и капа доле за те резултате. Проблем је што је у Црвеној звезди у једном периоду прекинут систем који је постојао пре Партизановог, тамо негде почетком прошле деценије. Направио се вакуум, када је Звезда имала по осморицу странаца и ненаменски доводила играче. Постојали су тада инстант резултат и трофеји, али је то нарушило Звездину касу… За клуб не постоји боља зарада него када афирмише свог играча, а затим га прода. Одавде је отишло много деце са 14 или 15 година, родитељима се таква опција чинила интересантном, али су ти момци временом нестали“.

Зашто не покушате да вратите још неке од њих?

„Они сад имају 24 године и зову да се врате. Наш одговор је јасан: ‘Не може!’. Они више нису играчи за Звезду, јер су у последње четири године играли само пријатељске утакмице. Шта да радимо с њима? Па да је Меси паузирао толико, и на њему би се то осетило. Боље да нашем клинцу дамо шансу и, ако је потребно, да га истрпимо, него да се упустимо у ‘оживљавање’ некога с неизвесним исходом“.

Постоји ли уопште шанса да Црвена звезда у догледно време буде растерећенија и има већи буџет када је у питању прелазни рок? Многи сматрају да и ви можете боље да расподелите средства од продаје играча…

„Отупавих од исте приче! Пошто волим да будем информисан, па читам сваку вест или коментаре на форумима, вређа ми интелигенцију када људи који се не разумеју у економију почињу да дају неке своје предикције. Кад имаш дуг, постоје две ствари: или си добро, или лоше задужен. Звездин дуг јесте велики, али у поређењу с неким европским клубовима није драматичан. Ми смо били краткорочно задужени када смо дошли и почеле су да нас убијају камате. Ми смо их репрограмирали, али се и даље боримо као с ветрењачама јер су камате неповољне. Смањили смо буџет на десет-једанаест милиона евра годишње, никад није био мањи у историји… За Звезду је веома битно да урадимо комплетну реконструкцију дугова, да их уз помоћ одређеног грејс периода одложимо и да у прелазном року послујемо тако што ће нас куповина коштати мање од продаје. За неколико година могли бисмо да на тај начин обезбедимо пристојан буџет, не као Манчестер и Челси, али могла би да се изаберу два-три квалитетна појединца, да не буде проблема у преговорима с домаћим клубовима“.

Да бисте у следећој сезони играли у Европи и добили лиценцу, поново морате да санирате дугове према бившим играчима, клубовима и менаџерима. И то све до 31. марта. Како ћете се изборити с тим проблемом?

„Када добијемо паре од трансфера, морамо да реинвестирамо и, што је најсуморније, то су дуговања према играчима, клубовима и менаџерима. У једном тренутку смо имали преко 40 случајева код ФИФА и УЕФА. Сада имамо дијалог са УЕФА, како бисмо их убедили да је наш пут враћања исправан, јер ми можемо то да подмиримо само када играмо Европу. Други клубови, који немају обавезу да се лиценцирају, у бољој су ситуацији. Ми смо на то указали јер нама не дугују клубови из Азије, него Шпанци, Французи, Турци… И то екипе које не играју Европу, што је једна врста неправде. Имамо састанак у УЕФА 28. јануара, биће речи о томе, али могу да кажем да смо на добром путу да се договоримо“.

Колика су тачно Звездина дуговања према клубовима, играчима и менаџерима?

„Између 1.200.000 и 1.400.000 евра, у зависности од камата“.

А колико Звезди дугују?

„Приближно толико“.

Постоје они који сматрају да актуелна управа дуг који је наследила користи као алиби због лоших спортских резултата. Како реагујете на ту поставку?

„Какав алиби? Алиби не постоји! Ми не користимо те приче, али нас људи провоцирају. Као да је једини проблем у овој држави Звездин дуг. То нас стално питају, а ми се правдамо. Нећу више ни да одговарам на таква питања, јер људи који се стално тиме баве немају појма шта је консолидовани биланс, шта бруто, а шта нето дуг. У књигама пише да нам је дуг 37.000.000, али нама дугују пет милиона. Зато сам једном приликом рекао да дугујемо око 33.000.000, и то док нисмо продали Адија и вратили паре домаћим клубовима. И онда, кад кажем да је бруто дуг оволики, а оперативни мањи, чују се коментари како ја не знам шта говорим. Дуг је наша интерна ствар… За ову управу можете да кажете да немамо спортски резултат, али чињенице говоре следеће: нема афера, сачували смо омладинце од менаџера, продајемо више него што купујемо…“.

Објасните то последње?

„У данашем систему, када су паре скупе, и када је ‘оскудација’, што би рекао онај у ‘Зони Замфировој’, најбитнија ствар је да не увећаш дуг. Фиктивно можеш да га смањиш јер, пазите, да хоћу да будем непоштен, могао бих да имам најбољи биланс у последњих десет година. Могао бих да одем у банку, узмем кредит и смањим фиктивно дуг за пет милиона, а он уз грејс период почне да тече за годину дана. И онда треба Звезди да формирам камату на годишњем нивоу од 300-400.000 евра. Је л’ то треба да радим? Наше је да покушамо да одложимо све дугове, да их консолидујемо на једно место и да знамо колика је наша годишња камата“.

Летос сте послали предлог клубовима о промени система и начина такмичења у Јелен Суперлиги, а недавно је Заједницу суперлигаша критиковао и председник ФСС Томислав Караџић. Сматрате ли то својом победом?

„Да смо сујетни, требало би да тражимо да се неко из фудбалског света извини Црвеној звезди. Сетите се само да је наша иницијатива за промене глатко одбијена. Нисмо наступили као да је наш предлог свето писмо, него смо га послали на полемику. Знали смо да нешто не штима, јер немамо никакве материјалне користи… Такмичење има грешака, углед константно опада. Сад су од пет наших предлога четири прихваћена, што је нама драго јер се нешто мења. А Звездина обавеза је да указује на проблеме. Ево, коначно се прави уговор за ТВ права… Клубови у Европи на том пољу, после трансфера, зарађују највише новца. А ми – ништа. На пример, у Румунији клубови добијају од телевизијских права између 800.000 и три милиона евра. Не тражимо ту суму, али време је да се ту нешто промени“.

Када сте већ поменули ТВ права, хоће ли Звезда добити своју телевизију, што се већ дуго најављује?

„Пројекат је у току. До краја сезоне ћемо завршити прву фазу, па ћемо током лета и јесени то ушминкати и доћи до нечега што Црвена звезда заслужује и што јој је потребно како би била отворена према навијачима, односно како не би било никаквих табу тема. Свесни смо колика је наша база не само у Србији, већ и широм Европе, па у Аустралији, Америци… Ти људи воле Звезду и заслужују да буду обавештавани о активностима у клубу на дневној бази“.

Како коментаришете приче да је Црвена звезда постала државни пројекат због уговора с ‘Гаспромом’, ‘Телекомом’…

„Многи потцењују утицај бренда Црвене звезде у српском друштву и шире. Ово што говорим није србовање, већ социјално-економска категорија која је препознатљива и за оне које улажу у клубу веома исплатива. Наши партнери нису у Црвеној звезди зато што им је неко рекао да морају да буду овде, већ зато што што имају комерцијално маркетиншки интерес, јасно изражен кроз сарадњу са Звездом. То је аксиом и то не треба проверавати“.

Значи, нисте на државној ‘сиси’?

„А што не бисмо били државни пројекти? И то заједно с Партизаном? На пример, у сегменту изградње нових стадиона, сматрамо да је то општи друштвени интерес“.

Хоће ли у новој 2012. години бити нових великих спонзорских уговора?

„Очекујемо потписивање уговора с техничким партнером за опрему. У наредних десет дана тај посао би требало да буде завршен. Реч је о једном од највећих уговора у овом делу Европе, сума коју ћемо добити многе ће изненадити… Могу да вам кажем да се ради о више од милион и по евра по сезони, али не могу да вам откријем детаље и име новог партнера јер је то захтев друге стране. Ускоро ћемо директор маркетинга Броћић и ја отпутовати и завршити ту причу“.