Анализа кошаркашког дербија: Тимска игра „поништила“ индивидуалце Партизана

Преко два сата беспоштедне борбе у „Пиониру“ кошаркаши Црвене звезде савладали су Партизан који је имао подршку преко 6000 својих навијача, док је са друге стране било 300 црвено-белих присталица:

Партизан – Црвена звезда 83:86 (21:14, 18:24, 21:16, 13:19; 10:13).

Пре почетка дербија створила се атмосфера да је Црвена звезда апсолутни фаворит, како код навијача Црвене звезде тако и код навијача Партизана, делом због тога што је тим Душка Вујошевића остао без пар битних играча због повреда, а делом и због резултата и форме у последње време.

Евидентно је да се све то одразило на екипу Црвене звезде која је у меч ушла прилично деконцетрисано, док је са друге стране терена био видно мотивисани Партизан, надахнут чудесном енергијом, а повређени играчи као да су их додатно мотивисали да превазиђу своје границе и одиграју много боље него што то у овом тренутку могу.

Ипак, први утисак је био да разлика није велика у корист домаћег тима након прве четвртине, с’ обзиром да домаћи тима игра на горњој граници могућности, док је Црвена звезда деловала као разбијена чета остављајући утисак да не могу лошије да одиграју.

То се донекле и обистинило у другој деоници, Звезда је заиграла мало боље, па је до краја полувремена успела да смањи на -1 који су изгледали врло депримирајући кошаркашима Партизана.

У трећем и четвртом периоду није се много тога променило. Партизан је „гризао“, борио се, а Црвена звезда све до средине четврте деонице није играла онако како зна. Ипак, и тим Дејана Радоњића „пали мотор“, „додаје гас“ и води утакмицу у тотално другом смеру.

Не само да су успели да се врате у меч, већ су имали два пута шут за победу (Блажич и Симоновић) и одбрану за победу, када је Ловерњ ипак нашао пут до коша поред Бобана Марјановић.

Додатних пет минута не треба много описивати. Звезда је у позиционом нападу врло лако нашла квалитетна решења и пут до коша, направила +6 које Партизан до краја утакмице није успео да достигне.

Све у свему, у понедељак увече гледали смо једну изузетно квалитетно утакмицу, пуну преокрета и са једним продужетком, као и „хепи ендом“ за све навијаче Црвене звезде.

Одбрана Црвене звезде имала је доста добрих ствари, али и лоших током утакмице. Када би је оцењивали од један до пет, то би била нека тројка са плусем. Зашто? Број примљених поена и није тако велики, 73 за 40 минута игри или 83 за 45 минута игре. Такође, проценти шута гостију нису били на високом нивоу (нешто преко 45% за два и око 33% за три), а уз то Партизан је направио и 11 грешака.

Индивидуалне пропусте и добре одлуке и одбрани нећу овде писати, говоримо само о тимској одбрани екипе. Целу утакмицу Дејан Радоњић се одлучио за игру „човек на човека“, што је било сасвим коректно решење, обзиром на шутерски потенцијал кошаркаша Партизана.

Пропуста је било наравно, у игри 2 на 2 имали смо одређених проблема током утакмице, као и са офанзивним скоком ривала, па се на прво гледање стиче утисак као да је Партизан имао 20 поседа више од нас.

Један од проблема је била и транзиција Партизана. Доста пута смо видели да су бекови домаћег тима успевали да трче у леђа одбрани црвено-белих и долази до добрих решења у нападу.

У нападачком сегменту игре одрађен је коректан посао. Глупо је тражити „длаку у јајету“, убацити 86 поена Партизану није мала ствар и то пред његовим навијачима.

У почетку Звезда је имала доста проблема, напади су истицали, идеје није било ни на видику, и поене су измишљали појединци индувидуалним акцијама. Ипак, како је време одмицала растао је и квалитет Звездиног напада, а једна замерка може бити мали број поена из транзиције и само 66% реализације слободних бацања. Статистика каже и да је Звезда имала 4 асистенције више од ривала, али и једнак број офанзивних скокова. Ту је и податак који „боде очи“, чак 15 изгубљених лопти.

Позитивно је што полако поправљамо проценат шута за три поена, синоћ је то било сасвим добрих 46% уз 8 погођених тројки. Како је утакмица одмицала, наши играчи су бирали све квалитетнија решења у нападу, била је евидента намера и на нашу срећу већина ствари је спроведена у дело.

Дејан Радоњић – до пре 12 дана вероватно најомраженија личност међу 70% навијача Црвене звезде, а онда је победио Каху (Кутху, Кућу, Лаборал, Виторију, како год хоћете, али да знате то је некадашња Таукерамика много,много велики клуб), Цедевиту, Лијетувос Ритас и Партизан. Од тога, две победе је остварио на гостовању Евролигашима! Импресивно зар не? Имам обичај да читам коментаре и пратим шта се пише, па тако знам да многи пишу да није имао много утицаја у свим овим победама, а свакако је имао највећи утицај у неким поразима ове сезоне. Он као и цео тим из утакмице у утакмицу расте, у АБА лиги у „Пиониру“ нисмо имали ниједну утакмицу коју нисмо решили 15 минута пре краја, у Евролиги после 5 утакмица имам 2 победе (мало ли је?!), у АБА лиги смо изгубили у првом колу у Широком, и у Подгорици, гостовањима где нисмо победили годинама уназад, док су на пример услови у Подгорици били прикладни више за одржавање такмичења у уметничком клизању.

Он је на утакмици против Партизана успео да спороведе много својих идеја у дело, доста добро је припремио екипу, а уз пар грешака вођење утакмице се може оценити високом оценом. Понашао се господски, од почетка до краја бодрио играче, успео психички да их припреми за наставак меч и продужетак који су одиграли перфектно.

Појединачни учинак играча:

Цветковић: Поново је утакмицу одгледао са клупе. Мора се што пре пронаћи решење за овог момка.

Митровић: Провео је на паркету 10 минута, за то време се није уписао у стрелце. Углавном је био сконцетрисан да одради што боље посао у одбрани, што је донекле и успео за ово кратко време.

Лазић: Нажалост, најбољи дефанзивац у редовима Црвене звезде повредио се после само три минута утакмице. Ипак, повреда није озбиљна па ће наш бек бити спреман за петак и меч са Кубаном.

Блажич: Врло лоше је ушао у утакмицу, деконцетрисано, направио је пар некарактеристичних грешака и деловао је прилично лоше и дефанзивно и офанзивно до последње четвртине. Онда је Словенац „упалио“, кренуо да погађа, погодио је врло битно тројке у последњем кварталу и у продужетку из десног корнера, а аутор је и последњег поена из игре који је Звезди донео тријумф у дербију.

Симоновић: Капитен се све чешће подређује успеху екипе. Играо је 10 минута на овом дербију, одрадио добро дефанзивне задатке, покупио 2 офанзивна скока и стигао да се упише у листу стрелаца.

Марјановић: Апсолутно најбољи актер овог вечитог дербија. Надиграо је репрезентативца Гагића и Милутинова, показао велики ниво концетрације у игри, а за играча 223 центиметра виског 90% са линије пенала је нешто што заслужује поштовање. Добио је највише „батина“, слободно могу да кажем и да бар још 5 фаулова над њим није суђено, али је и овако успео да их изнуди чак 10. У одбрани је имао малих проблема у игри 2 на 2, као и са враћањем у фазу одбране, што су домаћи знали да казне.

Раденовић: Када за 33 минута на паркету не погодите ништа и завршите утакмицу без постигнутог поена, тешко да ће Вас неко похвалити за добру игру. Ипак, Раденовић је одрадио нешто као Симоновић, тренер Радоњић га је потпуно подредио „тајном задатку“ што је овај и успео. Ухватио је 7 скокова, у финишу потпуно затворио Ловерња под кошем, који је руку на срце, тукао свим деловима тела како би дошао до лопте у више наврата. Раденовић је ипак могао да искористи нешто из свог богатог нападачког арсенала, али је ипак та улога на овој утакмици припала неком другом.

Катић: Само 14 минута на паркету, одиграо је врло скромно, изгубио је 3 лопте али је успео да напуни личним грешкама Николу Милутинова, центра који је у најбољој форми код Партизана и тотално га избаци из утакмице. Рашко још увек тражи себе, надамо се да ће ускоро почети да игре, јер на овој утакмици ни офанзивно ни дефанзивно није био на нивоу.

Ристић: Није играо на овој утакмици.

Нелсон: Адмирал је ухватио залет у Виторији и од тада само појачава. Још једном је одиграо перфектну утакмицу, врло рационалну, преузео је одговорност када се ломила утакмица и погодио је 2 значајне тројке у финишу. У почетку је имао проблема у одбрани чувајући височије играче, али је касније и то дошло на своје место. Уз 15 поена, успео је да подели и 4 асистенције и забележи 3 скока.

Џенкинс: За 16 минута направио је 5 личних грешака. Повукао је Звезду напред у првом полувремену са 2 погођене тројке, уливао сигурност саиграчима својим шутем, али је и три пута засрљао у контри и показао да му треба времена да се у потпуности привикне на нашу кошарку. Евидентно је да се ради о одличном стрелцу, добрих дефанзивних карактеристика, али и ту ће му требати времена да се привикне на другачији судијски критеријум. Очекујемо да заблиста тек после Нове Године.

Шилб: Још једном је показао класу. Опет је остварио двоцифрен кошгетерски учинак, коме је додао и 8 скокова и 6 асистенција. Дефанзивно је био на вишем нивоу него на неким претходним утакмицама, а имао је мали проблем при шуту за 3 поена где је имао 0 од 5. Разигравао је саиграче, проналазио права решења у игри и још једном показао и доказао да је најбољи Звездин играч.

Наши момци нису имали дан паузе данас, већ су тренирали и почели са припремом наредног меча који је на програму у петак, 22. септембра у 6. колу Евролиге где ће играти против Локомотиве Кубан из Краснодара од 17 сати.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.