Različite će biti reakcije na ovaj tekst, ali sam ubeđen da će i oni koji se sa njim ne budu složili morati da priznaju da je realnost upravo takva. Izgubili smo od Rena. Ok, objektivno, nismo ni imali mnogo šanse, posebno nakon meča u Beogradu. Ipak, ovog puta, prvi put mogu da kažem da smo izgubili i da smo istovremeno poraženi. I poniženi.
Gledali smo danas 13 beskrvnih momaka koji su u Francuskoj nosili sveti crveno-beli dres. Gledali smo igrače koji čekaju loptu u mestu, koji nisu dobili nijedan duel, koji ne smeju da preuzmu odgovornost. Jasno je, kvalitetniji su. I to mnogo. Ali, setite se ekipe Crvene zvezde od pre dve godine. Da, iste one Zvezde koja je igrala sa Đorđevićem, Cvetkovićem, Bogdanovićem, Perovićem u timu. Danas su isti ti igrači u Kini, Uzbekistanu i ostalim fudbalskim velesilama. Ali su ti igrači očigledan nedostatak kvaliteta uspevali da nadoknade fanatičnom borbenošću i tako uzvraćali publici koja je bila uz njih do poslednjeg momenta.
I siguran sam da ona ekipa Zvezde nije bila mnogo slabija od Slavije, nego ova današnja od Rena. Danas imamo reprezentativce Vilotića, Adija, Lazovića i nekadašnje – Tošića i Kovačevića. Imamo još i veću podršku navijača nego tada. Podršku ljudi koji su prešli hiljade kilometara da bi na pljusku 90 minuta pevali svojoj Zvezdi. A šta su za to vreme radili igrači na terenu? To mi ni sada, nakon meča nije jasno. Trčali nisu, borili se nisu, stvorili šansu do finiša meča nisu. Radili su suprotno, odnosno sve ono što je za igrače Crvene zvezde nedopustivo.
Sećate se mog teksta od pre par dana. Sećate se i poruke severa sa meča protiv Javora. Glasila je „U boj, krenite junaci svi“. Danas junaka nije bilo. Rekao sam tada da od Zvezde želim samo jedno. Da ostave srce na terenu, bore se koliko mogu, pa ako ne bude išlo, neka ispadnu. I niko im neće zameriti. I bilo bi tako sigurno.
Ovako, ja mogu da budem samo razočaran. Ne u moju Zvezdu, koja je nešto mnogo više od ovih igrača koji su danas njen dres nosili, već upravo u sve te ljude.
Pokušava Prosinečki da napravi nešto. Ne ide. Zašto? Jednostavno je. Zvezda danas nema kvalitetan sastav. Tužno, ali istinito. Čeka on štopera mesecima. Od njega ni traga ni glasa. Čekao je i špica, a dobio igrača koji ima snage za 30 minuta. Ne sporim Brunove kvalitete, jer je dovoljno videti njegov učinak po ulasku u igru i shvatiti da je odličan igrač. Stvar je u tome što mi ovog leta vremena nismo imali. A klub se ponašao kao da je suprotno.
Ovo je jedan od najtežih poraza u istoriji Crvene zvezde. I ovi igrači su ušli u istoriju, nažalost na jedan veoma nepopularan način. I otrežnjenje je brzo stiglo. Mi pravimo spektakle, punimo tribine, pokazujemo vernost na svakom koraku. Ali, danas je stiglo otrežnjenje. Mislim da smo danas shvatili vrlo bitnu stvar. Zvezda nije ono što je bila. I trebaće nam još mnogo vremena da to postanemo. Naš problem je to što smo navikli na uspeh, što slavna istorija tera na maksimalni optimizam. I onda se uvek razočaramo. Od velike Zvezde ostalo je ime. Ostao je stadion, grb, istorija. Ostali su navijači.
Nekada su igrači bili bolji od navijača. Danas je obratno. I još neko vreme moraćemo da čekamo da se to promeni.
Ali, da se stane ne sme. Ljubav nam ne dozvoljava to. Idemo dalje.
Za večnu slavu, za pobedu, za samo našu Zvezdu crvenu!
83 comments