Završila je Zvezda na drugom mestu prvenstvene tabele prvi deo šampionata i jednu od najslabijih polusezona u istoriji kluba. Deo „zasluga“ svakako je pripadao i Aleksandru Kristiću, treneru momaka u crveno-belom. U javnosti, on je već bio smenjen. Spekulisalo se mnogim imenima tih dana, od Grofa Božovića, preko Slavoljuba Muslina, do Sose Babića i Blagoja Paunovića. Ipak, iznenada, tih dana se u javnosti počelo pominjati ime koje je zaintrigiralo sve Zvezdaše. Da li je će se Robi Prosinečki nakon dvadeset godina vratiti u svoju Zvezdu!?
U klubu su odbijali da daju komentare o tome, iako je Robi viđen na meču protiv Vojvodine i bilo je jasno da u celoj ovoj priča ima „nečega“. Sedmog i osmog decembra gotovo da je priča potvrđena, a devetog je legendarni fudbaler i zvanično postavljen za šef stručnog štaba, a Aleksandar Kristić je smenjen!
Mnogo polemike bilo je oko njegovog trenerskog (ne)iskustva, iako je on godinama bio desna ruka Slavena Bilića u reprezentaciji Hrvatske. Govorilo se dosta o njegovoj nacionalnosti, iako se Robi tokom svih onih teških i tužnih godina uvek držao po strani i nije se isticao u tom pogledu, što je i logično, jer mu je majka iz Čačka. Postavljalo se pitanje da li i kako će ga navijači prihvatiti. Međutim, ubrzo je stigao odgovor da je „jedan Robi, a svi ostali su Hrvati!“ Bilo je jasno šta zapravo misle o njegovom dolasku.
Mnogo emocija je pokrenuo ovaj događaj u srcima svih Zvezdaša. Evocirano je mnogo uspomena, sećanje na slavne dane naše prošlosti. U skladu sa tim, Robi za pomoćnike uzima Slobodana Marovića i Žareta Đurovića, nekadašnje istaknute igrače našeg kluba. Kondicioni trener Srđan Zirojević dolazi iz Rada. Od prvog dana, bilo je jasno da će Robi danonoćno biti posvećen svojoj Zvezdi. Odmah je istakao svoje ciljeve. Govorio je o viziji svoje Zvezde, o tome da još uvek ima šansi da naš tim bude šampioni. Napravio je spisak želja za prelazni rok i transfer listu, sastavljenu od igrača koji su bili vodeći šrafovi tima u proteklom periodu, ali u Robijevim planovima nisu imali mesta. Obećao je Barsu sa Balkana, dominaciju, napadački fudbal, za gol više. Trofeje u prvoj sezoni, ne, što je u skladu sa situacijom bilo logično i sasvim racionalno. Jasno je bilo da je u klub stigao autoritet kakav nismo imali dugo vremena. Sa svih strana stizale su reči podrške. Zvezda i Robi postali su centar zbivanja, i to ne samo u Srbiji.
Stižu i prva pojačanja. Počela je zvanično saradnja sa još jednom legendom kluba. Rambo Petković, koji u Brazilu ima status božanstva, pozvan je u pomoć prilikom dovođenja kvalitetnih igrača. Poziv je nesebično prihvatio i već sredinom decembra u Zvezdu stižu Evandro „El Maestro“ Goebel i Kristijan Borha, po njegovoj preporuci. Rekao je i sam da će im biti potrebno malo vremena za prilagođavanje, te da se ne očekuje da odmah pokažu sav svoj kvalitet, koji sigurno imaju. Tražio je Robi još par igrača. U igri su bili Volkov, Salata, Toro, Božić, ali je trebalo sačekati sa njihovim transferima, iako se činilo da je dolazak nekih igrača gotova stvar. Ipak, Salatu odvlači zov novca, Volkov zbog limitiranih finansija ostaje neostvarena želja, kao i Toro. Mario Božić otpada zahvaljujući Robiju, koji je u tim priključio sedamnaestogodišnjeg Srđana Mijailovića, koji pokazuje strašan potencijal i već tokom priprema postaje ljubimac navijača.
Odmah se videlo na čemu će Robi insistirati. Odlična fizička pripremljenost, disciplina u taktičkim detaljima i što jednostavinja igra, pre svega. Radilo se na svemu tome tokom priprema dosta detaljno. Neki igraču su pokazali da nisu za Zvezdu, pa se Robi odriče usluga Đorđevića, Ignjatijevića, Savija, Bogdanovića. Javno govori o potrebi dovođenja iskusnog odbrambenog igrača, usled povrede Mihajlovića, bolesti Vilotića, odlaska Đorđevića. Svi pokušaji Zvezde da se to uradi bili su jalovi, pa na Marakanu, kao grom iz vedra neba stiže Zvezdino dete, Uroš Ćosić, koji je napustio klub u periodu najveće anarhije u njegovoj istoriji, tokom mandata Tanasijevića. Stigao je iz moskovskog CSKA samo na pozajmicu. Videlo se tokom pripremnih mečeva na čemu Robi insistira u igri, ali nije sve išlo tako glatko u formiranju novog sistema i filozofije igre. Logično, nakon toliko godina lošeg fudbala koji se igrao na Marakani. Ipak, obrisi novog sistema rada su se videli, a naslućivao se i potencijal igrači koji su pojačali tim. Niotkuda su u najužu konkurenciju za tim ušli i Lazović, Jevtić, Vešović, koji nisu dobijali mnogo prilika tokom jeseni.
Nakon gotovo dva meseca žestokog i kvalitetnog rada, svi su sa nestrpljenjem očekivali generalnu probu pred nastavak šampionata, protiv ekipe Borca iz Banja Luke.
I novi debi Žutog na svojoj Marakani, pred svojim Delijama…
(nastaviće se)
4 comments