Шта је то мало, што ипак много недостаје Црвеној звезди?

Као што сви знате, Црвена звезда је завршила јесењи део фудбалског шампионата Србије поразом на Маракани од новосадске Војводине са 0:2. На последњој званичној утакмици у 2011. коју је Звезда одиграла се доста тога видело. Пре свега, ко заслужује да носи светињу, а ко није достојан тога.

Током целе сезоне, осим почетке и убедљиве победе над летонским вицешампионом Вентспилсом од 7:0, Звезда није изгледала онако како треба да изгледа бивши шампиона Европе и света. Наш тим је поражен већ у првом колу од Спартака у Суботици са 2:0. Можда је тамо и било сувишних грешака, али је Звездина игра изгледала бедно. Изузимајући неколико убедљивих победа, све остале утакмице су изгледале тако. Нормалан човек се онда запита где то шкрипи у најтрофејнијем српском клубу. Да ли Звезди недостају квалитетни играчи? Да ли је управа лоше одрадила посао на лето? Да ли Роби форсира погрешну формацију? На ова питања ћу се потрудити да што боље одговорим у овом тексту.

Да бисмо све добро сагледали, морамо да се вратимо на сам крај прошле сезоне. У пролећном делу се чинило да Звезда напокон долази до циља-добром игром је постизала добре резултате. Екипа је тада имала доста добар састав, једино је шкрипало на штоперима, који су били повређени, или неодговорни. Звезда је на бековским позицијама имала одличне играче, Павла Нинкова и Душка Тошића. Због тога су и сама крила имала лакши посао. Међутим, у прелазном року је, како се и већ неколико пауза уназад  највљивало отишао капитен, Нинков. Управа је решила да не појачава позицију десног бека, на којој је остао солидни те сезоне, Никола Микић. Клуб су напустили још Александар Јевтић, који никако није успео да проради, Огњен Короман, коме је истекао уговор и Мохамед Авал Исах, који је отишао због заузимања места странца. На његово место је дошао бивши капитен, Ненад Ковачевић, који је пао у други план у Лансу. Ипак, поставља се питање зашто је Исах морао да оде, односно, зар није могло и њему, као Евандру да се да српско држављанство. Не заборавите да је Исах испуњавао све услове за добијање пасоша, али је једноставно морао да оде, из ко зна којих разлога. Ове сезоне, неспремни Пикси Ковачевић се није показао као довољно добар у почетку, а Срђана Мијаиловића је мучила повреда. Ту се видело колико недостаје пожртвовани Исах. Клуб је још појачао и Милош Димитријевић, син легенде Партизана. Он је доведен као офанзивни везни, али због повреде Мићка и неспремности Ковачевића, често је играо као задњи везни. Није се много прославио иако је доведен као велико појачање.

Од странаца су доведени Бразилци Бруно Мезенга и највеће појачање, Винисијус Пашеко. Пошто се очекивало да на лето оде најбољи стрелац екипе, Андрија Калуђеровић, Бруно је доведен да попуни место шпица, док је Вини доведен као левокрилни нападач. Нажалост, већ на самом старту припрема, против аустријског нижелигаша, Пашеко је доживео повреду која га је са терена одстранила пуних шест месеци, што је аутоматски значило да пропушта први део сезоне. Са Винијем је било тако-како је било, али се десио проблем и са Мезенгом. Пошто Калуђеровић није летос напустио клуб, Мезенга није добио праву прилику да се докаже. Током читаве сезоне, осим у пар утакмица, Бруно је улазио у последњих двадесетак минута са клупе. Оно прилике што је добио, то је и искористио. На утакмици у Купу са Смедеревом је постигао гол сезоне, а уз то се још једном уписао у стрелце. Може се рећи да је некада најперспективнији млади нападач Бразила добро појачање. Нашу екипу су још појачали двојица младих голмана, Милош Весић и Александар Кировски, који су шансу добијали у Купу, где су се и доказали. Од омладинаца, у први тим су прекомандовани Филип Стојковић и Филип Јанковић.

Враћамо се на већ поменуту утакмицу са Вентспилсом, где је цео тим одиграо одлично. Ипак, један од најбољих био је Душко Тошић, који је сјајно сарађивао са Борхом по левој страни. Тошке је био у форми као у најбољим данима у Сошоу, и био је можда и најбољи играч Звезде у том тренутку. Одлично је одиграо и прву утакмицу са француским Реном, али је само пар дана пре завршетка прелазног рока отишао у севиљски Бетис. То је можда, ут повреду Пашека одредило ову полусезону Звезди. Леве стране ове јесени готово да није било. Одмах је доведен на то место Никола Петковић, али он у том тренутку није био у форми. Левог бека нам је играо исувише дефанзивни Стеван Рељић, а Колумбијац, Борха сам по левој страни није могао. Десно је био солидни Микић, али он није био ни близу офанзиван као Нинков.

Дакле, на почетку Суперлиге, наш тим је изгледао овако: Весић, Кировски, Бајковић-Рељић, Игњатијевић, Петковић, Вилотић, Ади, Михајловић, Ћосић, Микић, Стојковић-Мијиаловић, Ковачевић, Савио, Евандро, Каду, Димитријевић, Лазовић, Борха, Вешовић, Јеремић-Калуђеровић и Мезенга.

Са овим тимом, неспремним Петковићем и Ковачевићем, нимало офанзивним Рељићем, проблематичним Вилотићем, повређеним Мијаиловићем и Михајловићем, неефикасним Борхом и у почетку Калуђеровићем Звезда није могла много.

Неки окривљују Просинечког због погрешне формације коју је поставио. Чињеница је да без офанзивних бекова формација 4-3-3(или ако више волите 4-5-1) није много ефикасна, и питање је да ли би ишло боље да су Калуђеровић и Мезенга играли заједно у пару. Можда је истина да би било ефектније, јер у формацији коју играмо нападачи добијају врло мало лопти, али Робија свакако не смемо отерати! Зашто?! Зато, јер је од Звезде напокон направио екипу која добро игра(свакоме се у одређеном периоду деси пад у игри), јер је једини дао шансу младим фудбалерима, јер је легенда Звезде и јер воли Звезду! Људски је грешити, али ми њему морамо да дамо пуну подршку, јер он, како је и сам рекао, има велике планове са нашим вољеним клубом!

На крају долазимо до врло јасног закључка. На Звезду је итекако утицао фактор среће. Летњи прелазни рок је солидно одрађен, доведени су квалитетни играчи, али се Вини повредио. Вероватно једина грешка у прелазном року је одлазак Авала Исаха, чији се изостанак на позицији задњег везног до пре неколико мечева итекако осетио. Важно је напоменути и Вилотићев однос према Просинечком, јер да је био нормалан имали бисмо три штопера. Чињеница је и да ова формација без брзих бекова, такође није ефикасна, али свакако да је удео имао и мали буџет због великих дуговања.

Намеће се питање шта треба променити? Много оспоравани спортски директор, Иван Аџић је отишао. Његовим стопама је пошао и Горан Весић, који више није члан УО ФК Црвена звезда. Велике су шансе и да се у клуб врати легендарни Драган Џајић, а могуће је и да ће генерални спонзор нашег клуба, руски нафтни гигант, Гаспром повећати улагања у Звезду.

Што се играчког кадра тиче, ту је потребно и највише промена. Квалитет задржати, а играче који ометају остале, не труде се, или паметују-отерати. Лева страна, која је ове полусезоне највише шкрипела је већ сада доста појачана, пре свега повратком Пашека, и довођењем Перовића и Младеновића. Из омладинског погона су прекомандовани Ожеговић и Крнета, играчи који су се доказали у млађим категоријама. Свакако да треба попунити и одређена месту, у зависности од одлазака, јер уколико сад погрешимо, тешко да ћемо се вратити на прави пут.