МЦЗ Интервју: Светозар Тоза Мијаиловић – први део

Иза великих резултата и великих дела стоје велики људи. Он је стајао поносно на крову Европе и света са црвено-белим барјаком! Био је на челу гиганта, због кога су се многи молили и страховали да се не састану са њим. Био је на челу једног од најјачих тимова икада. Велемајстора и мађионичара. Када је он био у клубу и на челу клуба, Ливерпул, Арсенал, Реал и Барса су копирали наш систем да би постали оно што јесу. Био је председник скупштине клуба, а чињеницом да статутом није предвиђено место председника клуба, он је, де факто, био први човек највећег клуба у тренутку када је Црвена звезда била страх и трепет, првак Европе и Света, његово величанство Драган Џајић технички директор, а Владимир Цветковић генерални секретар. МЦЗ.нет је имао задовољство да се састане са човеком који је имао визију како велика Звезда изгледа, у чије време је насталa она чувена „Игра Звезда“ – Светозар Тоза Мијаиловић!

Интервју ћемо објавити у два дела. У првом делу ћете имати прилике да прочитате Тозино мишљење о раду садашње управе, недавним изборима, о раду управе за време нашег најтрофејнијег периода у историји клуба, како је била организована и како је функционисала Црвена звезда за време 1991. године, маркетингу, људима који су били битни за клуб и о чувеном петогодишњем плану.

Поштовање, чика Тозо! За почетак нам реците како ви видите данашњу управу клуба, какво је ваше мишљење?

ТМ: “ Поштовање! Још није конституисана управа клуба. На недавним изборима изабран је нови-стари председник, који ће имати могућност да да предлог скупштини, која ће бити конституисана 21.јуна, и онда ће на бази програма председник предложити скупштини управни одбор. “

Како видите ви нови модел избора за председника клуба?

ТМ: “ Овај нови приступ је у суштини први на нашим просторима, први пут се примењује у спорту овакав начин. Једини проблем који је могао да настане је непоседовање искуства у овом погледу. Иначе, мислим да је добра новина, добар начин да се оствари непосредни утицај оних људи који воле, који хоће, који могу да помогну клубу у остваривању циљева. Међутим, треба посматрати двострано. Једна је прича везана за управу која ће руководити свим овим пословима и која је дужна да створи услове за остваривање тих циљева. Док, овај део део скупштински, треба да створи нормативни оквир у којем ће се ти циљеви управе остваривати. Ја мислим да ће у овако сложеним економским односима у којима се сад налазимо, клуб морати да се ослони на сопствене снаге, у смислу производње играча из сопственог погона за први тим, преко којих ће помоћи да се остваре спортски циљеви, због чега клуб и постоји. А када се то оствари, онда ће једноставно и овај део који је предуслов, моћи да се оствари значајно лакше. Имајући у виду јако велики потенцијал, који се састоји у томе што Звезда има јако велики број присталица, јако велики број чланова, велики број људи који би желели сопственим снагама помогну у остваривању циљева, успети. Битно је каналисати и објединити напоре свих људи који желе добро нашем клубу. “

Како је клуб функционисао у вашем периоду, у периоду трофејних година?

ТМ: “ То време и ово данас, са станишта економских прилика је непоредиво. Ми смо тада имали изузетно снажну позицију у спорту. Били смо један од најуспешнијих европских клубова, и нама су такмичења у Европи била та која су увек доприносила стабилном функционисању клуба. Клуб је био изузетно организован, тако што су били одлично организовани део који се односио на струку, у фудбалском смислу, други део који се односио на стварање материјалних услова за успешан рад струке и трећи део који је обједињавао све ово у смислу организације клуба као институције, која ће самим тим бити гаранција за остваривање услова. Дакле, битка за његов положај унутар фудбала, битка за његов положај унутар спорта уопште и битка за његов положај у оквиру друштва у коме се налазимо. Свако је знао који је његов део посла и свако је одговарао за свој посао. “

Петогодишњи план? Како је изгледао?

ТМ: “ То је био врло прецизно израђен план, пре свега са становишта струке. Имали смо ангажован велики број стручњака са свих аспеката, који су помогли у изради плана. Они су објаснили како и на који начин може план успети, он је усвојен на највишим органима клуба и он је био обавезан за све који су у клубу учествовали, од струке до куварица и оних задужених за материјалне услове клуба. Тај петогодишњи план је врло јасно прецизирао циљеве и било је стриктно записано да у том периоду Звезда мора освојити један од европских трофеја. За наше, тада Југословенске прилике, клуб је и био у врху Европе по броју трофеја које је освојио. “

Које године је усвојен план, до када је важио?

ТМ: “ Он је започет и његова реализација је почела 1987, 1988. године и план је извршен пре рока, пре него што је било договорено и предвиђено. Али, у том плану није било записано да мора пете године да се освоји трофеј, него у периоду од пет година. Имали смо јасан циљ и нисмо журили, већ градили и стварали да би тај циљ био остварен. Имали смо и једну срећну околност зато што смо окупили једну врло, врло јаку и талентовану генерацију, уз један добар и предан рад људи у клубу. Велика је штета што су санкције уведене, тако да формирана генерација није успела да настави да осваја европске трофеје и ако је то заслужила. Сетимо се да је 1992. године Црвена звезда била практично изгнана са свог поседа и била је приморана да игра у Мађарској и Румунији као домаћин и то је била једна тешка околност. “

Да ли је постојала могућност да исти тим остане на окупу, да није било санкција?

ТМ: “ Јесте, јесте. Остали би сигурно. Али, оно што је битно је да је Звезда кроз европска такмичења ослободила додатне снаге које су стасавале уз постојећи тим. Тако да, апсолутно смо увек имали доста играча који су у најави били за прикључак првом тиму, јер су стасавали уз њега.“

Ко је био најзаслужнији за долазак свих тих играча?

ТМ: “ У то време је технички директор био је Драган Џајић, али треба имати једну веома битну ствар у виду. Доста људи је пратило рад многих играча који су били интересантни Црвеној звезди. Оно што је битно је да је Звезда имала костур тима, који је неколико сезона играо заједно и допунска селекција је била искључиво за она места на којима су фалила појачања за врхунски резултат. Онај план о коме смо причали је то предвиђао. Пратили смо одређен профил играча који нам је био неопходан за остваривање игре коју је Звезда желела. Није случајно доведен било ко, већ је то био производ плана који сваки озбиљан клуб мора да има. Иначе, како смо тада радили – прво се определимо који нам је играч потребан, па се прави конструкција да се оствари трансфер, да би тај играч дошао у клуб. У случају Белодедића смо имали и срећу. Он је искључиво хтео да пређе у Звезду и поред бројних понуда из Европе. Ми смо га прихватили кад је напустио Румунију, из познатих разлога, и учинили смо много напора да он заигра за Звезду. После годину дана паузе, добили смо га коначно и он је био један од кључних делова за остваривање спортских циљева.“

Били сте у клубу када је долазио као играч, данас је наш тренер. Шта ви мислите о Роберту Просинечком?

ТМ: “ Роби је, пре свега био фантастичан играч, који је показивао умеће сваког секунда проведеног на терену и ја се искрено надам да ће му исто успети и у тренерском послу. Треба имати једну ствар у виду. Људи попут Робија су енормног фудбалског ауторитета и када раде са млађим играчима они тим својим ауторитетом намећу одређена схватања, понашање, јер када неко има такво искуство другачије се опходи према послу. Са те стране, мислим да је то сјајан погодак за Црвену звезду, долазак Робија. А Робија се сећам, када је долазио као клинац и како је овде прихваћен, тада је тренер био Велибор Васовић. На првој проби је све било решено. Роби је школован фудбалер. Имао је све, а у Звезди се усавршио, што је касније потврдио и у другим великим клубовима и у репрезентацији. Био је најбољи члан генерације која је била омладински првак света у Чилеу.“

Колико је, покојни Миша Слијепчевић, допринео и помогао Звезди?

ТМ: “ Миша је био врхунски ауторитет у привреди, спортски радник који је изузетно познавао све привредне односе. Јако добро је то усагласио са потребама Црвене звезде. Својим послом, он је обезбеђивао да се ови циљеви о којима причамо остваре. Дакле, да су доведу у оно време, пре свега Савићевић и остали.“

Како ви видите излаз из кризе и стања у којем се данас налази Звезда? Шта би требало да се уради да Звезда буде на здравим основама и правом путу?

ТМ: “ Једина ствар је, мислим да руководство које ће се формирати је свесно тога, да се мора објединити сва снага и сви појединци у остваривању циља. То из неког мог искуства кажем. Мора се направити систем, у коме ће сваки сегмент клуба одговарати за свој посао. Када се то буде одрадило како треба, онда се може очекивати да ће то резултирати бољитком и напретком. Ово време тражи и нова знања, која људи који су раније радили нису имали. Нова управа мора да има та нова знања, да се прилагоди времену у којем живимо. Другачији је начин пословања и играња, али је и другачији начин опхођења према фудбалу. Верујем да има снаге да се направи резултат и превазиђу проблеми у којма се налазимо. Финансијски, пре свих. А да ће се стварањем доброг тима и атмосфере побољшати и економски део. Не треба много мудровати, знамо да Звезда није имала много великих спортских резултата у последње време, али приврженост навијача, је као увек велика. Добар тим који ће снаге јачати. Уз навијаче се може до циља, а зелена површина је једино мерило.“

Оно што повезује Црвену звезду из 1991. и данас су Роберт Просинечки и навијачи. С тим да смо тада имали много, много више европских утакмица.

ТМ: “ То је тада било, што би народ рекао битка за карту више. Али, рецимо да је привилегија била доћи до карте за европску утакмицу, али и за домаће првенство. Ми смо на нашем стадиону у дербијима имали просек од 66.000 гледалаца! А никада нисмо играли пред малим бројем гледалаца. То је само дерби. А ту су још Динамо, Хајдук, Ријека, Сарајево, Жељезничар… углавном је био пун стадион. Ево једна упоредба, на нашим тренинзима је било више људи, него на неким прволигашким утакмицама. По неколико хиљада, на помоћном стадиону. Каква је то разлика! Ако кажем, да је у то време од продатих улазница Звезда имала 60% укупног профита, прихода клуба, све је јасно. Чињеница вредна пажње је да наш стадион, наша „Маракана“, имао или немао приредбе и догађаје кошта исто, страшно кошта. Податак да по неким рачуницама, да ако се годишње не напуни 200 пута, економски не може да издржи. Због тога се чине разни напори да се уз стадионски простор, направе садржаји који ће моћи да фукнционишу да би се обезбедила нормална функционалност стадиона. Разлика је у томе што је тада када је играла Звезда био празник за цео Београд. Тада је настала она чувена „Игра Звезда“! Феномен који није забележен нигде. Из читаве Југославије и иностранства су долазили да гледају Звезду. А више од 50% људи ван Београда је долазило на утакмице. И на домаће првенство и на међународне утакмице. “

Да ли мислите да се тада можда другачије схватала сва та атмосфера око утакмица?

ТМ: “ У то време се стварала позитивна атмосфера да се ради то што се воли и да се помаже клубу. Али, другачије је то време било. Другачија мотивација људи, другачија размишљања. Али, оно што је остало је да Звезду воле сви. Ни данас се то није променило. Али, данас људи траже мало више радости од свог клуба. Добри резултати изазивају радост. И у то време смо имали своје проблеме и муке које смо решавали, али јесте било време у којем је обичан човек имао много више радости него што има данас. Ако посматрате ово време у којем толико мало људи ради и има толико пуно сиромашних, то нису претпоставке за окретање ка спорту. Али, чак и у таквом времену Звезда има завидан број посетилаца. Не можете да дођете једну утакмицу, без обзира на цену карте, ако нисте из Београда, платите превоз, нешто поједете, можда купите неки сувенир, то кошта. А многи људи који би то хтели, не могу да приуште. Ако сте породично, онда је немогућа мисија за поједине са мањим материјалним могућностима. “

Да ли сте имали у то време неки маркетинг који пратио само одигравање и атмосферу пред утакмице?

ТМ: “ Јесмо, имали смо. Маркетинг је био предодређен и прилагођен том времену. Ми смо тада имали јаке домаће спонзоре и произвођаче опреме, имали смо и иностране. Тада се састојало у томе да једноставно волонтерски рад највише помаже. Била је комисија која се бавила тиме, повезивала се са привредним агенцијама. И они су имали свој део колача у Звездином успеху. Имали су економски интерес да буду наши спонзори и носиоци неких послова. Углавном смо имали приличан број домаћих спонзора, који су направили добар резултат и добар тржишни продор са својим производима, захваљујући сарадњом са нама и тиме што су били повезани са Црвеном звездом.“

Тада смо и добили маскоту, настао је мачак „Звеле“. Ко је кумовао „Звелету“?

ТМ: “ Јесте, јесте, да. Али, заиста не могу да се сетим тачно ко је осмислио и како је настала, поштено да кажем. Била је занимљива цела прича око Звелета. У то време постојала је једна маркетиншка агенција у СД, која је део послова радила и за фудбал. Звеле је сјајно прихваћен у то време. То је био део Звездашког духа.“

Био је потпун угођај доћи на Звездину утакмицу?

ТМ: “ Јесте, јесте, феноменалан.“

 У ваше време је имао велики утицај, колико данас може да има утицај на функционисање Звезде приход од продаје карата?

ТМ: “ Може. Не треба потцењивати ниједан допринос, са становишта могућности за помоћ клубу. Ако данас остварите већу гледаност, финансије расту. Што имате већу гледаност, имаћете боље финансије на том пољу. Али, треба знати са тим.“

У другом делу интервјуа са Тозом Мијаиловићем моћи ћете да прочитате све о припреми утакмица са Бајерном у Минхену и Београду, о Барију и Токију, омладинској школи и скаутингу из тог периода, односу са навијачима и поједине занимљивости, детаље и пикантерије из наше историје.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.