Звездино освајање купа и медијске грешке

Mislim da Jelenić nije nikada igrao za njih. Koliko znam počeo je u Beogradu i onda vrlo brzo još kao klinac prešao u Zvezdu gde se i afirmisao. Šapić je prošao sve selekcije zvezdine vaterpolo škole, i nakon toga igrao za nas. Punu afirmaciju je dostigao u Bečeju. Mislim da je on jednu polusezonu ili možda i kraće bio u partizanu na samom početku karijere, ali je svakako naš izdanak. Čedomir Drašković je iz generacije Šapića i Ćirića, i takođe veliki potencijal koji je zbog zdravstvenih problema prerano prekinuo karijeru dok je igrao u Italiji. On je takođe jedno kratko vreme bio kod komšija. Važio je za jednog od najperspektivnijih centara u to vreme. Takođe i Čeda Jovanović (fidelinka) je svojevremeno igrao u svim mlađim kategorijama našeg VK-a i bio na vratima tadašnje mlade reprezentacije. Zlatna generacija koja je ponikla u našoj školi je upravo ta generacija sa Šapićem, Ćirićem, Draškovićem. Bili su nadmoćniji u odnosu na svoje vršnjake iz komšijskog tabora i prava je šteta što nismo imali malo bolje organizovan klub pa da ih zadržimo na okupu i sa njima održimo dominaciju bar neko vreme. Zvezda je uvek imala odličnu školu u kojoj je ponikao veliki broj dobrih ali i svetski priznatih igrača, kao recimo Mića Aleksić koji je važio za jako talentovanog mladog igrača koga su glodari oteli uz pomoć Krivokapića koji je u to vreme bio u Zvezdi. Činjenica je takođe da su oni uvek bili dominantni u ovom sportu i da zaista predstavljaju pravu vaterpolo instituciju ne samo ovde već i u evropi. Takođe je istina i to da su nastali kao državni projekat jer je tadašnji vrh vlasti želeo da stvori jak klub koji bi u to vreme bio u stanju da se suprotstavi neprikosnovenim mađarima i sovjetskoj reprezentaciji. Zato su doveli Vlaha Orlića iz Dubrovnika, jednog od najvećih stručnjaka u to vreme, i još neke igrače iz Hrvatske i tako započeli stvaranje jakog vaterpolo kluba u Beogradu, koji do tada nije predstavljao neku veličinu u evropskim okvirima. To im je naravno pošlo za rukom jer je tadašnja država imala i para i uticaja, a sasvim je razumljivo bilo za to vreme da takav jedan klub treba da bude naravno vojni, i naravno najbolji jer se time uzdizala i veličala i sama armija. Ulaganje u neki drugi klub za tadašnju vlast bilo je bespotrebno i nevažno. Ali kad je ljubav u pitanju nije bitno da li je iz bogate kuće i ko su njeni već to srce bira. A u našem srcu je „ona” najlepša, najbolja i jedina.

Nije stric nego brat od strica iako je znatno stariji,ali to je moguce.I ja imam bracu od striceva sto su duplo stariji od mene nego ima li sem Cirica jos vrhunskih vaterpolista pravih Zvezdasa sto su igrali samo za nas,a ne i za njih i za nas,jer i Vujasinovic i Savic i Milanovic,Vasovic,Jelenic,Sapic,Prlainovic,Pijetlovic,Radjen,Sefik su igrali i za njih,a neki od njih i za hrvatske klubove i mnogi za Budvu tokom devedesetih i kasnije za Becej.Mogu da se setim samo Cirica koji je i ponikao u Zvezdi.