Анализа утакмице и играча против Јагодине – Коло среће се окреће

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ЈАГОДИНА 1:2 (0:0)
СТРЕЛЦИ: Мудрински у 47. за Црвену звезду, а Ђурић у 65. и Ђенић у 86. минуту за Јагодину.
Стадион Црвене звезде.
Гледалаца: 10.516.
Судија: Дејан Димитријевић (Лозница)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Бајковић, Пантић (од 76. Вешовић), Максимовић, Јовановић, Младеновић, Миливојевић, Димитријевић (од 83. Мијаиловић), Милијаш, Милуновић 6 (од 58. Лазовић), Касалица, Мудрински.
ЈАГОДИНА: Бонџулић, Валентић ,Томић, Живановић, Пројић, Гогић, Цветковић, Леповић (од 63. Ђенић), Стојков, Ђурић, Стојановић.

Срећа, судија Димитријевић, грешка Максимовића и тренер Јанковић одвели су Црвену звезду до другог пораза у овој полусезони. Пораза који је удаљио наш тим од водећег Партизана на пет бодова.

Само је било питање тренутка када ће лоша игра Црвене звезде доћи “на наплату”. Читаву ову полусезону се види да тренер Александар Јанковић нема идеју како треба играти наш тим и да његова судбина виси о нити среће која му је окренула леђа.

Његове одлуке, састав тима и измене су биле на разини тренера који није достојан да води клуб попут Црвене звезде. Да се нађу међу првих једанаест чак тројица играча који нису тренирала читаву седмицу, не догоди се ни тренеру неког нижелигашког клуба. Поставља се питање, зар у Црвеној звезди играју само 14 играча, док су други ту само да Јанковићу попуне бројно стање на тренингу?

И таман када помислимо да је тим грешкама, приликом избора прве једанаесторице, дошао крај Александар Јанковић уведе у игру Дарка Лазовића који се тек прикључио тренинзима и дода свему томе “шлаг на торту” изменом Димитријевић–Мијаиловић.

Страшно, страшније, најстрашније…

Када свему томе придодамо и да нам је срећа окренула леђа, код два покушаја Мудринског од којих је први са црте избацио Пројић, а други завршио на стативи голмана Бонџулића, нисмо ни могли очекивати другачији расплет од онога који нам је скројила катастрофална судијска тројка на челу са Дејаном Димитријевићем.

Досуђени пенал на 17 метара само је показао колико се Звезда више не поштује у фудбалској Србији и како Звезду већ јако дуго времена нема ко да заштити.

Како је наш тим одиграо прво полувреме, бољем резултату се нисмо ни могли надати. “Игра” коју форсира наш тренер донела је нашем тиму заостатак од пет бодова за највећим ривалом. Свако ко се имало разуме у фудбал, са или без тренерског знања, је био свестан да ће нам срећа кад-тад окренути леђа и да је само питање утакмице када ће нам се поновити Суботица.

Нигде Црвене звезде није било у првом полувремену. Тим из Јагодине одиграо је високи пресинг, стајао близу играчима Звезде и пребацио тежиште игре на половину који припада нашем тиму. Видело се да наш тим нема игру и да је безидејност постала главна одлика наше игре.

Тек један прави покушај смо видели од нашег тима у првих 45.минута утакмице. Димитријевић је покушао у 33.минуту са 17 метара, али је голман Јагодине одлично реаговао и избацио лопту у корнер. И то је све било од тима који има шампионске амбиције. Да није тужно, било би смешно.

Јагодина је у том раздобљу ставила до знању нашем тиму да “игром без игре” не могу да се надају победи. Пројић је пролазио по десној страни поред Младеновића како је желео и задао много проблема нашој одбрани. Само одлична реакција Бајковића у 19. и Пантића у 22.минуту су спречили Јагодину да поведе већ у првом полувремену.

Друго полувреме наш тим је почео као у трансу. Кренули су одлучно играчи Звезде да што пре реше питање победника. Такав приступ донео је је вођство већ у 47.минуту утакмице.

Одлично је Пантић пронашао на шест метара Мудринског који, између два одбрамбена играча, главом постиже прекрасан гол. Црвена звезда – Јагодина 1:0.

Наставила је Звезда са нападима са намером да заврши посао. У 55.минуту шут Димитријевића лако брани голман гостију, док у 56.минуту Пројић са гол линије спречава решење утакмице.

Најбољи и једини прави потез на утакмици прави Ненад Милијаш, када одлично пролази по левој страни и враћа повратну лопту за Мудринског, али његов шут са гол линије избацује Пројић.

У 62.минуту сви смо већ видели лопту у голу, али одличан покушај Мудринског завршио је на стативи. Одлично је још једном центрирао Пантић са десне стране и пронашао Мудринског који главом погађа стативу.

Звездина игра није награђена голом, али је зато судија Димитријевић “наградио” Јагодину НЕПОСТОЈЕЋИМ ПЕНАЛОМ. Играо се 64.минут када један дуг пас играча гостију завршава у рукама Бајковића, а Максимовић потпуно непотребно гура Стојановића. Катастрофални судија Дејан Димитријевић ради “оружану пљачку”, заједно са својим помоћником и фаул који је био на 17 метара “претвара” у једанаест метара.

Шут Ђурића са “беле тачке” Бајковић брани, али лопта се одбија поново на ногу играчу Јагодине, који је из другог покушаја сигуран. Од 65.минута Црвена звезда – Јагодина 1:1.

Од тог тренутка, Јагодина је загосподарила тереном и од нашег тима смо видели само једну праву акцију. Играо се 71.минут када је Милијаш упутио лопту према Лазовићу, овај је пропушта за Младеновића, који упућује центаршут а одбрана Јагодине “шаље” лопту на ногу Димитријевићу. Звездин везни играч са 10 метара лоше шутира у гостујућег играча који лопту одбија у корнер.

Јагодина се наметнула до краја утакмице и показала да је у овом тренутку боље организован и дефинитивно боље вођен тим.

Када је у 80.минуту, након још једне грешке Максимовића, Стојановић изашао сам пред Бајковића, сви смо знали да наш тим нема снаге за ново вођство. Успео је шут Стојановића да одбрани одлични Бајковић, али није успео да у 87.минуту спречи заслужену победу екипе из Јагодине.

Стојановић је као “брзи воз” прошао покрај Јовановића на десној страни, изашао сам искоса пред Бајковића и вратио повратни пас према Ђенићу који рутински погађа мрежу. Црвена звезда – Јагодина 1:2.

Крај приче.

Звезда се обрукала првенствено својим приступом утакмици. Млади стратег на клупи Црвене звезде се такође обрукао и показао да је Црвена звезда, у овом тренутку, “превелик залогај” за њега.

Навео сам после утакмице са Доњим Сремом да тренер Црвене звезде треба да има храбрости и знања да би се остварио резултат у клубу какав је Звезда. Све то, на нашу жалост, Александар Јанковић нема. Како уопште анализирати и образложити потез који прави наш тренер у 82.минуту изменом Димитријевић–Мијаиловић?!

Многи ће после ове утакмице уперити прстом у судију Димитријевића, али неће желети видети очигледно. Црвене звезда нема игру и нема тренера за велика дела. Звездини играчи играју на свим могућим позицијама и даље се не верује Звездиној деци која су за многе и са 18 година премлада да би заиграла за први тим.

Сигурно је да судија Димитријевић један од главних криваца, али проблем је много дубљи и чак се може поставити питање, да ли постоји неко ко може заштити Звезду од овако срамотног суђења на њеном стадиону?

Појединачан учинак играча :

Бајковић: Одрадио је врло добро утакмицу и одбранио је све што је требало, па чак и више. Успео је да одбрани пенал Ђурићу, али нажалост лопта се одбила поново играчу Јагодине, који је тада успео да савлада немоћног Бајковића. Добро се постављао у свим ситуацијима и успео једном у првом и једном у другом полувремену да спречи вођство гостију.

Пантић: Један од ретких који је заслужио добро оцену. Одлично се кретао и стајао на терену. У одбрани је затворио све прилазе голу, док је у нападу био асистент код првог гола Звезде и још пар пута имао одличне центаршутеве према нашим нападачима. Играо је за пример свима. Мада га тренер Јанковић ставља на три различите позиције, морам истакнути да је он до сада једини играч у Звезди који је потрвдио квалитет универзалног дефанзивца. Остаје упитно колико је тешка повреда коју је доживео у 75.минуту утакмице?

Максимовић: Лоше тактички стоји на терену и из утакмице у утакмице му се догађа, да му противнички играчи лако улазе иза леђа, због његовог лошег постављања. Реакције су му катастрофалне, као што је била и она када је уопште дао шансу судији да досуди једанаестерац. Беспотребно је гурнуо са леђа Стојановића на 17 метара, а судија његов фаул “претворио” у пенал. У 80.минуту утакмице је његово лоше тактичко постављње искористио Стојановић и изишао сам пред Бајковића. Покушао се у пар наврата прикључити нападу, али је сваки пут имао лошу предају лопте или непотребан дриблинг. Мало је рећи катастрофална утакмица Звездиног стопера.

Јовановић: Успео је до неког тренутка “крпити рупе” које су му остављали Максимовић и Младеновић, али на крају је и сам упао у сивило екипе. Катастрофално је реаговао код другог гола Јагодине и допустио Стојановићу да га лако избаци и одигра повратни пас према Ђенићу. Пречесто је у овој утакмици тражио нападаче дугим лоптама, које нису проналазиле свој циљ. Дефинитивно лоша утакмица Милана Јовановића.

Младеновић: Играч који сигурно не заслужује већ дуже времена да се нађе међу почетном једанесторицом. Катастрофалне игре Филипа Младеновића завршавају без било каквог видљивог учинка. Чак је успео у овој утакмици да испада и из тактичке формације тако да његова игра заслужује не одлазак на клупу за резервне играче, већ на трибине. У нападу је плашљив и од његове брзине наш тим нема никакве користи, док код њега центаршут према нападачима не постоји.

Миливојевић: Потпуно невидљив је био у игри гдје је Јагодина одиграла високи пресинг и догодило му се исто што и Мијаиловићу када је играо иза Милијаша и Димитријевића. Тим који има везне играче који знају одиграти пресинг и не повуче се на своју половину од најбољег играча Звезде, у претходним утакмица ,“направи” једног од најгорих. Није успео да покрпа све рупе које су му остављали горе поменути двојац, тако да његове карактеристике у овој утакмици уопште нису дошле до изражаја.

Милијаш: Од капитена нашег тима нисмо видели скоро ништа. Изгледао је безвољно, тромо и безидејно. Имао је тек један прави потез у 56.минуту када је одиграо повратну лопту за Мудринског и то је било све. Није успео “стати на лопту” и није успео повезати Звездин везни ред и напад. Изостала су његова проигравања и одлучност да покрене екипу. Био је један од најгорих појединаца.

Димитријевић: Ако Звезда има свог најбољег играча, Милош Димитријевић би сигурно ушао у избор за најгорег. Да ли је довољно искуство које се користи за одлично тактичко постављање на терену да би се заслужило место међу првом једанесторицом у Црвеној звезди? Судећи по Димитријевићу, очито јесте. Имао је добра три покушаја шута, али нити један довољно добар да би завршио у мрежи противника. У анализи игре Милоша Димитијевића, то је све. Да ли је довољно да везни играч Црвене звезде оствари три шута у оквир гола и нула проигравања без преузимања одговорности, нека да свако свој суд о томе?!

Касалица: Од доласка на место тренера Александра Јанковића, Филип Касалица је “гурнут” на десну страну Звездиног напада и од тада је фудбалски нестао. Само видимо много трке и мало борбености без правог учинка. Фудбалски је “убио” Јанковић овог играча које му је место једино на позицији централног нападача у овој формацији или у пару са Мудринским у формацији 4-4-2. Само у том случају наш тим би имао користи од његове брзине. Овако на погрешној позицији овај играч све више губи на својој фудбалској вредности.

Милуновић: Уклопио се у сивило екипе и био невидљив. Без правих лопти из везног реда, Лука Милуновић не може пружити свој максимум, ако се мора пречесто враћати по лопту. Имао је добро кретање и један добар центаршут према Касалици, али то је било премало од играча од којег се очекује много више.

Мудрински: Успео се опоравити од повреде и једини је показао да је заслужио место у почетној постави без тренинга. Одлично се кретао на терену, увек био на правом месту и још једном био стрелац за вођство нашег тима. Из још једне добре шансе погодио је стативу и недостајало је само мало више среће да буде јунак још једне Звездине победе. Оно за што је доведен Огњен Мудрински то и ради, постиже голове и често “носи” на леђима по два противничка играча.

Још су играли:

Од 58.минута уместо Милуновића, Лазовић: Измена Милуновића је била оправдана, али увођење у игру Лазовића који се тек вратио тренинзима је било потпуно погрешно. То се најбоље видело у остатку утакмице, где је Дарко Лазовић слабо суделовао у игри и остао без учинка.

Од 76.минута уместо Пантића, Вешовић: Заменио је повређеног Пантића и имао један продор по десној страни, када судија Димитријевић и његов помоћник нису досудили очигледан фаул над Марком Вешовићем. И то је било све од њега што се тиче нападачких акција. У одбрани је одрадио коректан посао.

Од 82.минута уместо Димитријевића, Мијаиловић: Потпуно нелогична измена која нашем тиму није донела никакав напредак у игри. Док је Срђан помагао тиму у одбрамбеном делу, у нападачким акцијама није имао никакав учинак. Све је очигледније да Александар Јанковић не зна коју улогу би дао једином Звездином детету у којега има барем мало поверења и да га “гура” у игру у најгорим могућим ситуацијама где се он јако слабо сналази.

Тренер Александар Јанковић: Лоше! Горе! Најгоре! На тај начин водио је екипу, на утакмици против Јагодине, наш тренер. Да стави у састав три играча који нису одрадили тренинг читаву седмицу је у најмању руку неразумљиво. Ако можемо наћи оправдање за убацивање недовољно опорављеног Лазовића, то сигурно не можемо пронаћи у измени Димитријевић-Мијаиловић код резултата 1:1.

Тумбање састава где му играчи играју позиције које нису њихове природне долазе полако на “наплату” нашем тренеру. Такође, форсирање Максимовића који ради кардиналне грешке из утакмице у утакмицу осветиле су се Александру Јанковићу. Све оно на што сам упозоравао у прошлој анализи нашег тренера, нажалост се догодило у овој утакмици.

До сада није имао храбрости да убаци Звездину децу, јер није имао поверења у њих док се, по њему, “ломило” првенство, па ме занимају питања које нико није поставио нашем тренеру.

Да ли Вукан Савићевић може одиграти горе од Димитријевића? Да ли Спајић или Крнета могу одиграти лошије од Максимовића? Такође, желим истакнути да је Крнета за две своје грешке стављен на “стуб срама”, док се кардиналне грешке Максимовића могу прочитати једино у мојој анализи..

Доста је било изговора Александра Јанковића да је екипа неспремна и да није имао времена да ради са играчима са којима располаже. Доста је алибија иза којих се скрива јер Звездина игра је барем на нешто личила пре њега и то без два, могу слободно рећи, највећа појачања у задње време, Пантића и Мудринског. Од када је Александар Јанковић преузео екипу, Звезда игра све горе и горе.

Игре нема и све се своди на прекид који ће извести Ненад Милијаш или на голгетерски инстикт Огњена Мудринског. Господине Јанковићу, ако екипа од осмог месеца, од када сте преузели екипу, нема уиграну нити једну нову акцију кривица је једино и само на вама.

Време је да тренер Црвене звезде преузме одговорност за све своје погрешне одлуке. За криве тактичке поставке, за гурање играча који не заслужују да почну утакмицу као и за катастрофалне измене.

Тужно је било гледати како у 82.минуту Александар Јанковић убацује у игру дефанзивно оријентисаног Мијаиловића уместо Савићевића, који би можда успео повезати раштимовани Звездин оркестар или новопеченог репрезентативца Аустралије, Елија Бабаља.

По свему виђеном за овај кратки период Александру Јанковићу вођење тима Црвене звезде изгледа као кормиларење бродом без компаса. Ако је до сада за лошу игру као изговор имао резултат и срећу која су га пратила, сада више нема ни то.

Звезда заостаје пет бодова за највећим ривалом и чекају нас у последња три кола и три најтежа противника до сада. ОФК Београд, Партизан и Војводина.

Ако наш тренер не увиди своје грешке, не направи радикалан рез и не покаже довољну дозу храбрости и фудбалске дрскости, бојим се да нас чека опраштање од титуле већ на полусезони.

Мада је Север грмео “ХАЈДЕ ИГРАЈ И БОРИ СЕ…”, Зведини играчи то нису озбиљно схватили и уместо да након грешке судије Димитријевића у преосталих 25.минута покажу инат и донесу преко потребну победу, они су допустили да гости “сруше” непобедивост Звезде, на домаћем терену, од 11 месеци.

Нама док срце прескаче и док нам се плаче не преостаје ништа друго, него да викнемо најјаче….

“ЗВЕЗДА!!! ЗВЕЗДА!!!НЕ ДАЈ СЕ ЗВЕЗДО ТИ, ТВОЈИ СУ СИНОВИ ДО СМРТИ ОДАНИ…”