Александар Коцић за МЦЗ: „Надам се да Звезда узима титулу“

Бивши голман Црвене звезде и некадашњи репрезентативац, а садашњи тренер голмана репрезентације Србије, присетио се првих фудбалских корака, година када је носио дрес најтрофејнијег српског клуба, атмосфере на Маракани … За сајт Моја Црвена звезда-  Александар Коцић.

Где сте почели да тренирате фудбал?

У ФК Власина, Власотинце. Тамо сам прошао све млађе категорије и и био пионирски репрезентативац тадашње Југославије. Са 16 година сам заиграо за при тим Власине, а 1990. сам дошао у Војводину.

Како сте постали голман?

Од кад сам почео да тренирам фудбал желео сам да будем голман. Увек сам се издвајао по висини, можда због тога.

Да ли сте имали неког идола?

У почетку је то био Александар Стојановић, старији Дика, а касније Валтер Зенга. Када сам постао професионалац трудио сам се да изградим неки свој стил и нисам имао идоле.

После Војводине сте отишли у иностранство, били сте у Шпанији и Италији. Какве успомене носите из тих земаља и њихових клубова?

Прво сам бранио за шпански Леванте, а касније сам 3 године био у Италији, прво у Перуђи па у Емполију. То ми је донело велико искуство и репутацију јер сам био други голман странац у италијанским клубовима, иначе су Италијани познати по својој голманској школи.

1998. године сте дошли у Звезду. Како је изгледао долазак у најтрофејнији српски клуб?

Истекао ми је уговор у Италији, а тада је у клубу могло бити само три странца. Одлучио сам да се вратим у Србију и имао сам ту срећу да дођем у Црвену звезду. Звезда је клуб за који сам навијао још као дете. Када сам почео професионално да се бавим фудбалом, трудио сам се да навијачке страсти држим по страни, али Звезда је ипак остала клуб који сам волео од детињства иако велику захвалност дугујем Војводини у којој сам се афирмисао као играч и постао репрезентативац.

Најлепше успомене из периода када сте били голман.

Ја сам имао своје циљеве – да једног дана будем у Звезди и постанем репрезентативац и успео сам у томе. За сваки клуб ме вежу лепе успомене. Са Звездом сам освојио дуплу круну, то је јако битан тренутак у мојој каријери.

Памтите ли атмосферу препуне Маракане?

Играо сам на многим стадионима широм света, али атмосфера коју праве навијачи Звезде је јединствена, тога нигде више нема. Треба доживети тај спектакл, речима се не може описати.

Пратите ли дешавања у Звезди, шта мислите о садашњој генерацији?

Криво ми је што је Звезда већ пет година без титуле, надам се да ће се то ускоро променити.

Видите ли себе једног дана поново на Маракани?

Тренутно се бавим тренерским послом, никад се не зна где ће ме пут одвести.

Сада сте тренер голмана репрезентације.

Да, са Синишом Михајловићем сада водим репрезентацију. Некада смо играли заједно, а сада смо тренери.

Доста првотимаца Црвене звезде је дебитовало за национални тим. Какви су утисци?

Максимовић, Лазовић, Мијаиловић и Младеновић су сјајни играчи. Имају неоспорне фудбалске квалитете, јако су вредни и дисциплиновани. Одлично су се снашли у репрезентацији и нама је драго што ћемо моћи да рачунамо на њих. Предвиђам им успешне каријере.

Шта очекујете у квалификацијама за СП 2014.?

Када ме је Синиша питао да ли хоћу да будем тренер голмана, одмах сам пристао. Рекао сам му да и ми када смо играли имали смо сличне противнике у групи па смо се пласирали. Надам се да ћемо и сада то урадити.

И за крај, порука за навијаче Црвене звезде.

Да верују у клуб који воле и да буду стрпљиви. Ја верујем да ће доћи лепша времена за Црвену звезду и да ће се вратити на место које јој припада.

Александре, срећно у даљој каријери. Бодрићемо вас и репрезентацију и верујемо да ћете успети да остварите све циљеве.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.