Prošlo je gotovo tri meseca od remija sa Vojvodinom na Marakani. Od tog dana, navijači Crvene zvezde broje dane do nastavka šampionata i novog odlaska na stadion. Uprkos slaboj igri u gotovo kompletnoj jesenjoj polusezoni i velikom bodovnom zaostatku, Zvezdaši na svakojake načine prate svoj tim na pripremnim mečevima, sa nestrpljenjem iščekuju početak prolećnog dela šampionata. I novi spektakl na tribinama. Ipak, ovoga puta, nadaju se i spektaklu na terenu. Razlog – Robert Prosinečki.
Početkom decembra, odjeknula je bomba na Marakani. Veliki Žuti se vratio. Navijači su od samog starta euforični, gotovo u ekstazi. Od onog dana kada je stavio potpis na ugovor sa Zvezdom, navijači mu spremaju doček. I još više iščekuju njegov novi zvenični debi na Marakani, posle dvadeset godina. Razumljivo, vratio se duh nekih prošlih, mnogo lepših vremena.
Konačno je Zvezda, kako sam i ranije pisao, dobila čoveka koji će imati autoritet u svlačionici, čija će se reč poštovati. Robi je čovek sa prevelikim ugledom u fudbalskom svetu, da bi u timu imao igrače sumnjivog kvaliteta, koji bi kompromitovali i njega i klub. Možemo biti sigurni da će kod njega igrati najbolji. Kao što i sam reče, samo najbolji, bez obzira na ime i godine. To je jasno pokazao i prelazni tok, odnosno igrači koji su napustili klub. Čini se da je Zvezda prvi put dobila stručnjaka koji po dolasku nije, kao po difoltu, pričao kako je ostvario svoj san, kako je Zvezdaš u duši, kako će raditi dan i noć da bi osvojio titulu. Od njega nam nije bilo potrebno to da čujemo. Kada je on u pitanju, sve ovo nam je jasno, sve ovo znamo već više od dvadeset godina. Došao je, kratko rekao da mu je drago što je ponovo tu i – krenuo da radi. Ja se, lično, ne sećam, da je neki trener našeg kluba po dolasku(a bilo ih je nažalost mnogo poslednjih godina) jasno istakao svoje ciljeve i napravio jasnu viziju onoga što bi hteo da napravi od svoje ekipe. Ako je takvih bilo, čitaoci će me ispraviti.
Robi se odlučio za veoma težak posao koji je nemoguće odraditi za kratko vreme. Obećao je Robi da će filozofija njegove Zvezde podsećati na Barseloninu. Ali, nikada nije rekao da će Zvezda igrati kao Barsa! I čini mi se da je tu najveća greška navijača. Jer, tokom kompletnih priprema, u različitim komentarima, čitao sam kako smo loši, kako nikada nećemo biti kao Barselona. Da li je iko iole pametan mislio da hoćemo? Da bi igrali kao Barselona, moramo imati igrače kao oni. A Koroman nije Mesi, kao što Isah nije Ćavi, niti će Robi napraviti od ova dva naša igrača napraviti takve znalce. Ne za dva meseca, nego ni za pet godina. Jedno je igra kao Barsina, a drugo filozofija igre poput njihove. Jer, nemoguće je od grupe igrača koji već dugo imaju manjak samopouzdanja, koji godinama rade u lošoj atmosferi, sa diskutabilnim stručnjacima u nezdravim fudbalskim uslovima napraviti ekipu koja će devedeset minuta da melje svoje protivnike. Za to je potrebno vreme.
Bitno je da postoji jasna vizija i cilj. Od kada je došao, Robi ističe da želi ekipu koja će do iznemoglosti igrati pas i igru i devedeset minuta napadati. I to je jako dobro. Doneo je nešto što takođe nismo videli godinama. Dao je veliku šansu mladim igračima. Mijailović, Vešović, Lazović, Srnići, Stojković. Svi oni su budućnost kluba. I njihovo forsiranje ide u prilog tome da mesta na terenu ima samo za najbolje. I samo najbolji će doneti dobre rezultate. Međutim, ne možemo očekivati sve to preko noći. Iz utakmice u utakmicu, ekipa će igrati sve bolje, sve će bolje shvatati zamisli trenera, pojačanja će se polako uklapati. Sve to je dugotrajan proces, koji zahteva vreme i strpljenje. Zvezda kakvu Robi želi nemoguće je bilo videti već na pripremama za nastavak sezone. Nije je bilo moguće videti ni na meču protiv Borca. Tvrdim da je takvu nećemo videti, bar ne u potpunosti, ni u ovom delu sezone. Ali, to ne znači da ponovo treba da dignemo ruke od svega i odmah tražimo njegovu smenu.
Već protiv Smedereva, to je sigurno, gledaćemo razbijanje gostujućeg bunkera. Velika prednost ovog proleća u odnosu na sve protivnike, biće sjajna fizička pripremljenost igrača, koje je Srđan Zirojević maksimalno iscrpeo tokom priprema. Upravo to bi moglo da bude ključ u pobedama protiv raznih bunkerligaša u nastavku. Jer ćemo konačno devedeset minuta moći da diktiramo tempo, nećemo se povlačiti na svoju polovinu u poslednjih deset minuta i na taj način strepeti do poslednjeg sudijskog zvižduka za pobedu. To će za početak biti dovoljno. A kako vreme bude odmicalo, Zvezda će igrati sve bolje, lepše za oko i efikasnije, u to sam siguran.
Dakle, na nama je da već sledeće nedelje odemo na stadion i odradimo svoj deo posla, da podržimo naše momke tokom svih devedeset minuta, da napravimo spektakl i, između ostalog, obeležimo 66. rođendan našeg kluba. A u dobar rezultat na terenu ne sumnjam. Vratiće nam igrači za podršku pobedom. A onda da nastavimo u istom ritmu tokom čitavog proleća. Radovaće se opet Delije!
20 comments